Godišnjica Nikole Čupića

пр "У “ 5 тера. : У ( 54 Ру а •

РЕЛИГИЈА У ИСТОРИЈИ 37

постали су доцније и разни системи њихове философије који су по томе сви у основу религиозни. Само су брамини код Индијанаца имали привилегију не само да читају, него и да објашњују Веде, а пошто је у њима било скупљено све знање, то су само брамини и били учени и образовани. Они су били и лекари, јер су болести сматране као божанске казне за извесне преступе, те и медицина, као и све остале вештине и науке, произлазе код Индијанаца непосредно из Веда. Код Халдејаца је Бел обожаван у слици сунца, Астарта у

"слици месеца те је тај култ одвео култу звезда, а из

култа звезда поникло је предсказивање будућег по по-

ложају њихову — астрологија, а из тог предсказивања будућег постала је доцније самостална наука — астро-

номија, слободна од свог религиозног основа, и одатле се прво раширила. Тако код Јевреја сва литерарна дела њихова само су покушаји посредовања између Бога и изабраног му народа. Тако је и код Грка култ Дионисију био главни носилац целог духовног развитка народног, а њихова религиозна митологија била је једини и главни извор све потоње философије п науке њихове; религиозни мити јесу клица и грађа њихових доцнијих Философија и наука; место личних божанстава и духова Философија је учила о снагама и законима у природи. Тако је и медицина грчка потекла непосредно ив религије; свака болест имала је свог духа, који ју је доносио и лечио, те су поједина божанства имала своје медицинске области. Асклепиос, Бог медицине, био је син Аполонов, и у његовим храмовима је п поникла медицина, јер су њима долазили болесници, тра-

жећи помоћи од Бога, и Хипократ је доцније из тих ду-

ховничких искустава, традиција и својега искуства, саставио први систем медицине, одвојене од теологије. И код старих Гала друиди су били носиоци све духовне културе њихове, учитељи, песници, пророци, посредници између богова и људи, уметници и судије; само су они били свесни једне опште народности галске, и држали у заједничкој вези поцепана галска племена. Тако је и хришћанска религија основ све модерне Философије у њеном тражењу јединства снаге и закона на основу религије једног Бога, и дала је моћан подстицај развитку и напретку наука у модерно доба. Тако