Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

27

Никола старао се за њега. Захвалујући његовом заступању и лосредовању руског консула Безобразова у Мостару, Богдан je пуштен на слободу. За време херцеговачког устанка 1861.-62. год. поп-Богдан je предводио своје храбре Банане у борбама у Пиви и у кланцу Дуге код Никшића. После црногорског рата 1862. године, када je Гацко и даље остало под влашћу Турака, Богдан je живео у Црној Гори. Када je плануо садашЕьи устанак у невесињском округу, поп-Богдан je узео у њему живог учешћа. Поставлен je за главног вођу Гачана, које je дигао на оружје, с њпма заузе Метохију, столицу Гацког, јаки ту реки фор Крстац и неколико турских блокхауза, Корпта, Церницу и друге, и на скупу вођа и главара био je изабран привремено за врховног вођу устанка. Он има четири сина: Стевана, Бисту, Аћима и Јована. Попу Богдану je око 56 година, крепак je и јак, високог раста, добро развијен, носи црне дуге власи ; само му je дуга густа брада седа. Држаае му je скромно, говор тако тих, да треба пажливо слушати, да би се дочуо. ПопБогдан je чу вен певач уз гусле. У Гацко je народ долазио к њему и са сузама и одушевлением слушао приче и песме о славним делима Црногораца, о владици Данилу, о јунаштвима и победама Беликов војводе Мирка Петровића, о владици Петру. Попа Богдана народ високо поштује и луби, зпајући да je он за свој народ много претрпео и у ланцима лежаоу турским тамницама. Михаил о (Мићо) Љубибратић родом je из требињ, округа из племена Површи. Још дететом родители су га одвели у Дубровник. Тамо je он изучио школу, а потом се занимао трговином и био je калфа у радњи Херцеговца Мићића у Дубровнику. Сводом честитошћу, отвореним каракгером и патриотизмом он je задобијао општу наклоност. Догађаји у 1861. години одвели су патриоту .Михаила на бојно поле. У Шуми и околинп он je тада подигао устанак. Како je његова баш кућа била на таквом месту, да jy je тешко било заштитити, а могла je лако да послужи за прикривање Турака, то Мићо сам својом руком запали кућу и ступи у одред сланног војводе зубачког Луке Вукаловића. Вукаловић га je братски примио и к себи приближио. Љубибратић je саставлао све