Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

20 ПИСМЕНИЦА СЕРБСКОГА ТЕВИБА

21 3. (ва готово једносложна, и многа двојесложна имена. овога скланљанђа у множественоме броју нарасћуту на ови или на еби:

а, на ови нарасћују сва она, која у твор. 1ед. имају 0:

Е. п. род, град, Поп, двор, пут; голуб, 1астреб, гавран,

у множ. родови, градови, Попови, дворови, путови; го-

лубови, Тастребови, гавранови и пр.

на евш нарасћуту она, која у твор. Теди. имају на м1е-

сто о е: н. п. смудњ, нож, змај, малђ, панђ, Цар,

броћ, мач, миш, у множ: Омудђеви, ножеви, змајеви, малђеви, панљеви, Цареви, броћеви, мачеви, мишеви

и т. Д.')

4. Имена, која се окончавају на 2,3, «, 2, у зват. тедин. премтенђују 2 и з на ж, к на ч, а ф на ш; а у множ. име-

22 нит, и у дат. 2 на а, к на 9, а ф нас, н. п. рог, кнез, путник, Влах, у зват. Тед. роже, кнеже; путниче, Влаше; а у множ. имен. рози или рогови, путници, Власи, у дат. и у твор. розима или роговима; путницима, Власима.

5. Имена, која се окончавају на ад, у свим осталим падежима, осим родит. множ. губе оно а, што 1е пред 2#, + У звател. Тедин. промтенљују 4 на ч (као и сва имена, која се на 4 окончавају) н. п. Светац, у род. Тед. светца, у зват. светче; а у родит. множ. светаца.“) К овима принадлеже тошт многа имена, која се окончавају на ак, ам, ам, вањ, тар, јербо и она, оно последнње а, што те пред согласним губе н. п. пбтак, Тарам, ован, жерванљ, втетар, у род. 1тед. петка, тарма, овна, жервнђа, вјетра; а у род. множ. петака, 1армова, овнова, жервнђева, вјетрова. Шодобно овима иду и она имена, која се у Славенском тезику окончавају на л, а у Сероскоме у именит. тед. промјенљућу л на о, н. п. котао, свердао, витао, дђетао, у род. Тедин. котла, свердла, витла, дђетла, а у множ. сва нарасћулу: котлови, свердлови, витлови, дђетлови, орлови, С0колови. и пр.

6. Имена, која се окончавају на ин, а показују отечество, у множ. броту у свим падежима губе оно н, н. п. Бу-

СА

1) Но ова сва и овим подобна могу имати и правилни множ. без нарасћенља, но риедко се у простом говору употреблљава, него се у шеснама може чути, и верло лиепо звечи н. п. Камо теби пожи из потаље= Гди се виљу орли и гаврани; Што су твофи танки скути, то су моби чести пути; Мами звече по пр.

2) МИ ова имена имају у творит. 1един. е, а не о н. п. Светцем, Јарцем.

аи