Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

љиљана тате са

ПИСМЕНИЦА СЕРБСКОГА ТЕЗИКА

1. Кота се окончавају на ди, она измењују дна фН.

н. млади младњи, луди луди, гтверди твердђи и пр.

5. Која се окончавају на ки, она имају различно: а. Која имају а пред к«, изменљују к на ч Н. п. таки Тачи, млаки млачи.

6. Кота имају д пред к«, изменђују д на дљ,а « избацују, како год и она на ди, Н. п. сладки, слади, гладки глади, риедки ртедђи и пр.

в. Која имају 3 пред к, измењују к на ж н. п. узки узжи, снизви снизжи) и пр.

г. Кота имају н пред х, измјенђују н на ње, ах избацују н. п. танки танљи.

д. Кота имају т предх, измјенђују т на ћ, а к избацују н. п. кратки крађи, плитки плићи и пр.

е. Нека различно, свако по себи, имају сравнителни н. п. лагки лагши, дубоки дублђи, високи виши, широки шири, велики већи, горки горчи, тежи тежи.

8. Кота се окончавају на ути, измјенђују т на љ н.п.

жути жући, лђути лђући, крути крући и пр.

29

4. Различни оконченља неправилна: мали манљи, церни „

цернђи, суви сувлђи, глуви глувлђи, дуги дужи, дебели деблљи, биели (бтелђи, лиепи лепши, тупи туплђи, глупи глуплђи, берзи бержи.

Правило, о саставлбанђу степена превозносителнога.

(Степену сравнителноме кад се представи слог наг, онда, буде степен превозносителни н. п. храбрији, натхрабрији, славнији, најславнији, манђи најманђи ит. д.

ПРИМТЈЕТБА.

1. У обадва степена (у сравнителнота, и у превозносителнога) кад се измлени последиђе ш на а, онда постане женски род; а кад се ч промлени на е, онда среднђи н. п. ученији, ученија, ученије.

2. Обадва ова степена скланајусе по примјеру прилатателни имена, второга скланљанља.

1) Ово се 3 пред ж нечује уговору код народа, али мислим да га треба. писати.