Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

ПИСМЕНИЦА СЕРБСКОГА ТЕЗИКА

43 Примћетба. У винителном 1единственом, у женском роду има тротако : њђу, је, Ту, ово последнље (1у) извадили су Сербски Списателђи из церковни Бнљига, али медђу простим Серблђима нигди се чути неможе, него свуда оно друго (је) на мјесто нђега н. п. га сам ђе видио ; Они су те звали, п пр. Ово истина видисе да је неправилно скраћено (од нљу) али 1е код народа у обичалу.

||. Присвотавателна.

Присвотавателна мтестоименија зовусе она, која присвојаванђе по сватри лица показују н. п. мој, твој, нђегов, свот, наш, ваш, нђиов, нљен, нђезин.

Мо, твођ, своћ, скланљајусе слљедутућим начином:

ТЕДИНСТВЕНИ БРОТ.

род мужеск. женск. и. мо моја р. мојега, молег, моје мога, мог д. мојему, мотем, мојо моме, мом в. мојега, мојег моју мога, мог 8. мо моја т. мојим мојом

44

род мужеск. и. моји р. мојие, моли д. мојима, молим в. моје | 3. моји т. мотима, мојим

МНОжЖЕСТВЕНИ БРОЈ,

женек. моје

мојие, – мош мојима, мојим моте

моје

мојима, мојим

средњи. моте мотега, мојег, мота, мог мојему, мотем, моме, мом моје

моје мотим

средњљи. мота мојие, – моти мојима, мојим мота, моја мојима, молим

Његов, њњиов, њен, жњљезин, скланљатусе, у сва три рода, као прилагателна имена первога скланљанња. а наш и 60, свланљајусе као прилагателна второга скланљанђа, такодер у

сватри рода.