Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

ПИСМЕНИЦА СЕРБСКОГА ТЕЗИКА

НАБЛОНЕНЂЕ НЕОПРЕДТЕЛЕНО, Време садаш. каратисе.

НАКЛОНЕНЂЕ ПРИЧАСТНО,

Време садаш. карајућисе, асе, есе. Време прошав. каравшисе, асе, есе.

0 ГЛАГОЛИМА НЕПРАВИЛНИМ.

Неправилни глаголи зовусе они, који у спрезанљу од поставлђени примјера одступају, такови Јесу :

а. Који се у первом окончењђу не окончавају на ам, или на ем, или на им, н. п. оћу, могу.

6. Који се у неким временима у други глагол подобног знаменованђа претварату н. п. вељим.

Већ је казано како се спреже глагол оћу: а могу спрежесе по второме спрезањњу, н. п. могу, можеш, може, у времену полу прошавшем : могаг; у скоро прош. могог, у давн) прошав. могао; у наклоненђу заповтедателном · мози ти, нека он може, и Т. Д.

Глагол велим, у времену полу прошавшем има: велљал, а у скоро прошав. говориг; и одавде се већ претвара, у тлагол говорим, у свим временима и наклонењима.

0 ГЛАГОЛИМА БЕЗЛИЧНИМ.

Глаголи безлични код нас Тесу: боли, герми, обламисе, догодисе, треба, и пр. и спрежусе у свим временима какотод и лични у трећем лицу, Н. п. боли, болљаше, боли, 60лило ће, било 'е болило, болитће; и т. д. у свим наклоненБима: а по оконченђу се познаје, који коме спрезанљу принадлети. 4. 0 ПРИЧАСТИТУ.

Причастија 1есу имена прилагателна произведена од глагола, која при својем обичном значењу и време показују. Причастија залога деетствителнога свланђалусе, у обадва брота, по второме скланљанљу прилагателни имена; а залога страдателнога по первоме, такодђер у обадва броја.

101