Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Eliezer Levi: Bolesnica (Svršetak). |||}

Sutradan na večer sjedili su svi, roditelii, braća, muž bolesnice oko stola. Na stolu ie stajala omašna boca rakije i icdan pladani sa raspolovlienim tvrdo kuhamim jajima. Mošo redom naliievaše svakome čašicu, da njom zalije jaja, koia su bila prikuskom. Što ie ovim liudima? Zašto oni prazne Čašice rakiie tako žalosna, očaina lica?

Noćas im ie kao neka oprosna večer. Bahela sutra odlazi u bolnicu.

Danas pozvašc liječnika: on ie iziavio, da se stanje bolesničino pogoršalo, te zato mora da ide ı bolnicu. Inače on ne preuzima nikakove odgovomuosti i tako dalie.

Starca kao da ie grom udario: premda ie on to slutio i premda ie on o tome sinoć mnogo mislio ipak se nadao, da do toga možda ne će doći. Porazilo ga to dokraja. Osisćao je, da se toi želii liječnikovoi ne može usprotiviti. Mora se pokazati iak pred liječnikom i pred sinovima. Je» ako se što »bat — minan« dogodi, onda će na niega pasti krivnja. I starac se sav strese od hladne croze, koja za spopane kod ovce misli. »Bar-minan, bar-minan« odjekivalo mu je u duši. Besviesno je slušao riječi sinova, koji su ga tiešili i dokazivali mu, da će možda tamo MRaheli biti bolie. U bolnici ie veća udobnost, svaki dan doktor, bolia niecza i t. d. Te su mu riječi zvonile u ušima. ali on ih niie shvaćao.

Tako ie proveo starac dan, a na večer, kad mu se vratišc s posla sinovi i zet, u niemu se sama od sebe, bez ikakve određene namiere, iskrsla misao, da rakijom zaboravi na rastanak s kćeriu, da u njoi utopi bol. I mehanički se njecovi koTaci upraviše ormariću, u kojemu ie bila boca rakiie. A Ester je slutila to; poznavala ie ona dobro svoga muža, te je spremila jaja.

Ona ic siedila nepomično s rukama na krilu, Katkada bi i Hjoi muž nalio čašicu, koiu bi ona samo priniiela usnama i jedva okusila. Ona nije mogla da piie, nego je nježmnim, materinskim očima motrila kćer. A ona ie promatrala maiku: niihoVi su pogledi bili razgovor o bolu, koji se DORaZlje u istrusivanju čašica pri jedeniul iaia.

Postepeno se muškarci razgrijavali. Niihov govor, koji ie bio ispočetka prisilien, kratak i bez volie, počeo da teče brže i Živlie. Lica im se ražarila, a jezik razvezao. Mašta im se vazbudila te je sveudili primala nove, svjctliie i vedrije slike. _— Pii, Dpii, ženo, sve će biti dobro — reče Mošo, pa prinese čašicu ženi. — Rahel će se vratiti iz bolnice, bit će sve kao i prije.

65