Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

-- s WETum=tem

a La,

zal M Medin 42 NI Am: “~ Oni ema ara ka IG ae de Oe da

Hans First: Prigodom saveznoga vijeća.

Bez sumnje je jedno od mnajvažnilih i po svojim poslicdicama naidalekosežnijih pitanja, s kojim će se OVO izVailredno zasiedanie da bavi — radi koieg je upravo i sazvao t. zv. sefardsko pitamic. Istupom “7sefardskog kluba »Esperance« | »Sarajevske jevrejske omladine« iz SJ.OJUJ. stupilo ie to pitanie u akutni stadiji. S. V. moraće da zauzme svoj stav, da edobri ili osudi držanje onih, kojima ic savezno

viieće u Sarajevu dalo — direktno ili indirektio — mandat, da to pitanis urede. i da eventualno — ne prihvat,vši gled.šte

današniegz provizornmogz MW. OQ.-a, nastoji uspostaviti u Savezu status quo. S obzirom na sve te mogućnosti, a s namicrom da ukažem na pravac, kojim bi se po mom mlišlieniu imala da kreće debata na S. V.-u, odlučio sam, da iznesem sVOjce DOglede na današnje stanic.

Neposredni povod (razlozi sa dakako mnogo dublii!) istupu spomenutih udruženia Dila ie odluka M. Q.-a, da ne prizna »Propagaudni odbor selardske omladine za Jugoslavijiu«. Po moiem naidubliem uviereinju NR. O. ic u toi stvari potpuno korektno postupao. Nije se tu radilo samo o iormalnoi nemogućnosti toca priznavanja, budući da bi to bilo u prot:mbi sa zakliučcima S. V.. — pronašao bi se već način, da sc ta IOTmalna mogućnost ukloni — ali ie mnogo važnije, da se tu radilo o iednoi stvarnoj nemogućnosti uslijed sukoba dvail oprečnih nazora i shvatania. K tome pridolazi ioš iedai važam faktor, koji ie upravo onemogućio kompromis: pomaijkamic Đovjerenia. To se i suviše iasno vidilo na sarajevskom S. Vu, a poslije u Zagrebu tokom digih pregovaranja o sporazumu. Prigodom iedne takove siednice, kad ie sporazum Već bio

skoro cotov, sjelio se netko — bio je to slučajao jedan od »naših• — »a kako ćemo s novcem«. Uvieren sam, da bi i radi

naineznutnije stvari, koja ie daleko od svake politike, mog!o nastati »državno pitanje«, u. slučaiu, da to pitanie ne predviđa »protokol o sporazumu«. Sumniam, bi li se ta »koaliciia«, da se ostvarila, dugo održala. Kad smo u Sarajevu pozdravili struianje među sefardskom omladinom, nismo to učinili možda iz kakove diplomatske taktike, kako to neki hoće da prikažu, neco jedino zato. ier smo bili, a to smo ioš i danas, ČVrstO uvjereni o potrebi sefardskoga pokreta. Tada smo ioš vieroval:, da će sefardska omladina htieti i znati dovesti u sklad svoje speciialne sefardske interese s našim zajedničkim i Općim. U tom smo se izgleda prevarili. Tokom pregovaramia v:dieli smo. da se i u minocim, pa i u osmovnim. cionističkim pitanjima ne slažemo. Mi na pr. priznaiemo, da danas ioš postoie mentalne razlike između Sefarada i Aškenaza, uvdietovanih istoriiskim razvitkom. daleko smo od toga, da negitamo Vvažmost očuvanja i cajenia naših zasebnih narodnih pozitivnih osebina

101