Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije, 15. 09. 1928., S. 118

Hamišoši u Meldđaru

Bilo ie lepo zimsko iutro. Udem u meldar — u kuhiniu našega rubia, ede nam ie u to doba i bio. Medu talmidim opaža se neko očekivanie. Juče ie obećao, da će nam reći neku novost. Stariji se drugovi smeškaiu tajanstveno, kao da znajiu nešto, a neće da nam odadu. Siniora rubisa sprema mešto oko vatre i liuti se na našu živahnost. Uto se poiavi i sinior rubi na vratima, s mesom u ruci. I dok smo mi trčali k ruci, siniora jie rubisa razgledavala meso, pravila zamerke i mrmljala. On skine kaput i cipele, sede na minder s prekrštenim nogama i poče nas prozivati jednog po jedmog, da čitamo. Kada smo dovršili vežbanie, zadade nam malo dalie za zadaću i reče: »Haite kući — kroz osam dana biće Hamišoši«. Mi klikčući izađemo na vrata i počnemo da pričamo, kako ie bilo prošle godine na Hamišoši, koliko ie ko vrsta voća imao, šta ie sve doDio i t. d. Pri tome ie svaki nastoiao da ne zaostane za drugim ti obilju vrsta i množini i došlo ie do oštriiih reči: »Dbeži, bolan — Šta ti? lažešte — Čim sam ušao u kuću, povučem mulađega” brata pod krevet i otkrijem mu tainu. Kod ručka smo već zamolili oca, da nam sašjie vrećice, a mi, s naše strane počnemo tražiti polupaiie kase, kutiie od šibica i slične, sada dragocene spremnice. Svih osam dana nismo ni.o čem drugom govorili: to nam je bio san i java. A te smo noći već i saniali o Hamišoši.

»Večeras — reče maika deleći nam voće — voćke se međusobno liube. Mi čitamo »Šir-Amalot« i time ih blagosiliamo, da nam obilno urođe·. U Cijioru danas počinie drveće da cveta«...

Imali smo veliku baštu. — Te ie noći besnela oluia: granice ic prašta!o i lomilo =e. Trgnem se iza sma, skočim do prozora i DOgledam. Vani ie bilo tamno, nisam mogao videti kako se drveće liubi.

Uiutru uprtimo torbe ia i moia dva mlada brata i započnemo se igrati putovania. Hteli smo ići u Jerušalaim, u Ciiom. Maika nam reče, tamo rastu datule i bademi, a tih smo imali naimanie. Naimlađi usklikne: »A ia ću sve datilis u moiu tasu!« Srednii sc \WSDTOtIVI. :

Sutradan privučem se fiho do rubia i upitam ga: »Kada ce biti Purim?« Reče mi. Od toga smo se dana nas trojica povlačili u kut za vratima ili pod sto, pa smo računali, koliko ćemo novaca dobiti i ponavljali spisak poznatih: »tiln... tila... sinjior i t. d.« — A šta ćemo kupiti?!

Ja sam se obično zauzimao za mašinu sa Šiniama, srednji ic »Imkavo« šuteo, dok ie naimlađi i rukama i nogama hvalio »sVOK« drvenog konia: »lii — da znas — to piavi:toni! Može stocit, tiicat — sve sve. Sta ce mi masina, kad se ne moze vozati!l« Zajaše metlu i otrči u kuhinin: »Diio — dista he«. — Dotle sam ia u naivećemu miru ieo ostatke »Hamišoši«. Samuel Ramano.

118