Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

IZLETNISTVO

OSNOVE ŠOMERSKOG RADA.

Šomrijut treba da ie uadopuma kućne i školske odgoic.

Somriiut hoće da slvori harmonično razvijeno čovieka; me zanemaruje ni moralni ni fizički ni intelektualni odgoi, šta više tude pridonosi i nešto novo. a to ie praktična i fizička odeoia. Somer mora umicti da Sc snalazi u svim Životnim zegodama i mezgedama. Na prvo miesto valja staviti moralnu odgoiu, koia ie baza radu i napretku u dobru pravcu.

Iz raniiih broieva »Hanoara« pozmati su već zakoni šomera i me ĆU ih ovdie spominiati. ier im uc ireba komentara. Tu ćemo da se pozabavimo načinon rada i obukom šomera. |

Osmovni su primMmcipi — MHe smi sc pomavliati popreške škole: učenie bez razumlievania i interesa; Šomer se mora uživicti u omo. Što radi, i mora to iednostavno i zdravo shvatiti i treba da umije primietniti. Dakle ne smije biti bubania, rad mora biti interesantan, raditi se mora veselo. — Jedno ie od vrlo važmih pravila: »Hašomer hu aliz veraamalm. (šomer ie veseo i dobre volie). O važnosti ovog pravila i o Hiegovom psihološkom i fiziološkom značeniu mcglo bi se muogo pisati, Ja ću da u nekoliko riječi spomenem teoriln James-a (Diemsa), američkog naučeniaka. On kaže: Duševno osiećanic odrazuie se vamiskim izričaiem. Kad čoviek dobiie žalosnu viiest, normalno ie da mu se to vidi i na licu. Isto tako vaniski izraz dieluie ı na duševno raspoloženie. Kad čovjek napravi veselo lice, mora da se razvedri (pokus!). — Dakle naš ie propis: »Pravi uviiek veselu grimasu (lice)! A zašto da čoviek ne bude veseo? Zašto da život ne poliepšamo ma i malo! A na drugu stranu dokazano ie. da veselo raspoloženie djeluie na pravilan rad srca i na dobru probavu«.

A sad da se opet svratimo osnovici rada. Iz gorniih navedenih principa iasno ie. da nikad ne trebate da daiete domaće zadaće i da ne uzimate previše gzrade odiednom., Tako ma pr.: mladim šomrim treba materiial poediieliti tako, da ga postupce i lako uzmognu svladati.

Budući da zahtilevamo, da naš način ocdgoic bude što maravniji i sugcestivniii, podaiemo igrama veliku važnost.

Igra ie uopće potreba mladog orgamizma. Ona ie naibolie sredstvo niegova razvilanja. Pedagoškinia Montessori kaže: Igra za diiete ie tako ozbilino. tako važno zamimanie, kao učenie ı rad za odrasle. Igra ic upravo niegovo sredstvo razvitka i niemu ie i igra jednako pctrebna kao što ie svilenoi bubi potrebno da iede lišće. Važnost igre shvatili su mnogi pedagozi. Frobel osniva diečia zabavišta, Janson osniva školu sa igrom, play shool. Beldike ie ioš oko god 1732 obiavio svoi program tako zvane Locke—-Baratierove metode. On ie pomoću igre muzike, Dpicsme ji drugih veselih stvari odgoiio u 12 godina 10 sposobnih diečaka tako, da su u svojoi 17. godini mogli razumieti miemački, latinski. francuski, talilanski, engleski | da su Dili sposobni da dokažu naivažnijie istine iz lilozofiie.

Danas ie u društvu većinom ukoriienieino mišlienie, da su igre Ssasvim Dbeskorisne. Možda bi se našao tkogod, koji bi kazao: pa mi to nlič rdavo da diičte malo skače. to mu na kraiu ne može da škodi. Medutim su izre za, omladinu veoma važne. Svaka dob i svaki spol voli igru. Mala dieca od 3 do 4 godine vole mnogo da se igraiu, a iednako i velika od 18 godina. Samo se Do sebi razumiie da svako doba ima svoie igre.

Prvi stepen čine lake igre. druzi laka atletika, a treći ie stepem sport. Šta ie uzrok diečie liubavi za igru. — Jedan ie uzrok okolica i oponašanie. Mala dievoičica vidi kako nigezina maika kuha» kako nieguic diiete: nastoii dakle da oponaša maiku, da sve čini kako ie to u maike vidiela. Diečak vidi voinike. konianike itd., itd. Primiera ima bezbroi. Dalie ie pobuda za igru potreba gibania, To ie savim: prirodan poiav. Diicte treba da se razviia i da raste, a tome naiviše pomažu igre. Niih treba upraviti samo dobrim smierom.

245