Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

kulturi, koia se iskristalizovala kroz hiliade godina postanu liudi sposobni da budu kulturni i da kulturno stvaraju. Ali svaka ie kultura nacionalna. Ona počinie u osobitom narodu i pokazuje u mnajrazvijeniioi formi — i to baš u ovoi najviše — izrazito nacionalan karakter... Socijalizam i nacionalna idejia ne samo da si ne DrOtuslove, Već su potrebni iedan drugome.«

A Jean Jaures veli (n »Otačbina i proletarijat): »PFako se može samo slobodnim savezom autonomnih nacija ostvariti ljudsko iedinstvo. Ali to onda niie ukinuće domovina (za Jauresa, sina tako izrazito politički i nacionalno ujedinienogz i ORO OL DON O francuskog naroda prirodno se pokrivaju izrazi narod i domovina) nego njihovo oplemenjenie. Uzdižu se do visine čovječanstva, a da ne gube svoju nezavisnost, slobodu i svoiu osobenu vrstu.«

Moderni socijalizam mije nikako protiv nacionalizma, om se samo bori protiv šovinizma. On ie nacionalan, ali protiv antiancionalnosti. On se bori protiv tlačenja iednoz naroda i protiv svakog šovenskog osjećanja premoći, koji je u suštini znak ropstva i neslobodnogs duha. U toi borbi, iasno, ne pozna pardona. Šovinist ie Tcprijateli, protiv koiega se bori, ecdiegod ga sreo, Eoryevs

Ziuof i vjera

Dobro sam znao, da će ona čežnia ioš dugo Hitrati u moioi duši kao vedri glasnik sreće, da će me visoko pridizati i čuvati od crvotočne summnie i nemoćna klonuća, da će uščuvati raspoiasanu mladost moiu od ledene svenulosti...

Zaista, dragi prijatelii! Jednoć mi je usud poklonio sreću, da iz dubina svojega bića oćutim blago griianie iedne čežnie, nade viere. Ni priie ni posliie ne bie mi dano proživliavati onakve časove blage vedrine, u koiima bih strasno zavolio sve čari života, u kojima bih moćno zažudio da stvaram, dajem i volim... da žarko volim sve liude. Zato sam duboko zahvalan onim časovima, onoi čežnii. I siećanie će me onih momenata proćućene sreće vazda napuniati ZOrdošću i životnim veseliem.

Ima već dviie godine. Začeli smo u »Herutu« Žživlie raditi. Češće smo se sastaiali, a na sastancima ie bivalo. pravo omladinsko raspoloženie... I naiednom se porodilo nešto, što je Ivu, Albija i merne tako snažno obuzelo, tako mas čvrsto povezalo, da smo si priznali, da ioš nikada u životu niiesmo bili osietili slične blagote. Jedmoć smo se naime u kniižnici, (tako se zove naša”društvena prostoriia), kad su drugi gromko ndarali havu, u iednom kutu razgovarali o Palestini i... gle!... bez dogovarania sva trojica uzbudeni izlanemo: »Hai ICC ma ferile u Palestinu!« Začas eto mas napOlii i sasvim ozbilino, naglo i isprekidano aramo planove. Ostalo ie pri tomu, da putuiemo na feriie, do

(0 —

205