Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

nističke omladine u sviičtu OM donosi UWVIiek monotonc internopolitičke vijesti mmicmačkog cionizma. A kad pomislimo što bi zapravo morao da pruža. tai list omladine u Njiemačkoi... onda ie »})er iunge Jude« ioš mnogo slabiji. Sietimo se Bern= feldova »Jerubaala«!

Preda muom je 3 broi II godišta. Nema u niemu Života. Nešto malo o ujedinicniu radničkih partila u Palestimi (Ahdut haavoda i Hapoel hacair), gotovo ništa O događajima u Palestini, nekoliko recenzija u formi članaka i u felitonu. | ioš poneka neznatna stvarca.

Čudi me neobično da pokret cionističke omladine u Niemačkoi nema reprezentativnije glasilo. | grafički ie slabo!! Danas ie »Der iunge Jude« loš časopis.

Mitnaged

PJESME ROBERTA VEITHA

Robert Veith: »Erde«, Zagreb 1928. Neki mi ie znanmac rekao o Heineovim piesmamia da ih ie samo iednom imao u TUuCi. Čitao ih ie u krevetu priie spavania. Kod druge ie piesmice zaspao. Drugi mi ie o tim piesma-– ma pričao da su mu uviiek na noćnom OTicariću i da ih katkad zna cijele noći čitati a da i ne misli na san. — Kad su mi pričali kako ie krasna »Piiana lađa« Rimbaudova, uzeo sam da je čitam. |I — niie mi se SViđala. Priie par dana opet sam ije čitao i bio sam oduševlien. — Čitao sam Li-Tai-Poa svom prijateliu. Ja sam se topio od milia (Dis Kaiserin«!). Moi ie priiateli zijevao. — | {iako bih mogao produžiti na nekoliko stranica. Nema sumnie: lirska piesma ie nešto veoma relativno! Nesamo da različiti liudi o istoi piesmi drukčije sude, nego i čoviek sam o istoi piesmi ne sudi uvijek iednako.

Pada mi na pamet: pred nekoliko gzodina: bilo ie to na moru, bili smo na ribaniu. Imali smo neko uže sa sobom koje ie imalo 40 mefara. Privezali smo na krai užeta veliki komad olova i bacili ga u more. Kod 32 metra otprilike osietili smo dno. Komad užeta i komad olova. — zaista primitivna sredstva! A ipak smo s niihovom pomoću upoznali dubinu mora pod nama. |I da ie biloko došao na ono isto miesto, dubina bi ostala ista. Razlike u mišljeniu o dubini mora ne bi moglo biti.

Nažalost, lirske piesme se ne mogu i na kakav pipliv način mieriti. I zato je nekažnjivo o istim piesmama različito suditi. Nedostatak su takvog pipliivog mierila liudi valida osjetili i našli »colštok« u cnom ta-tam-fia-ta: brojanie slogova, Timovanje; uopće sve što se može macči i poetici. Onda se traže gramatičke pogreš-

ke: pa otkud su pozajmliene slike i slično. _— Nisam ia eretik! Svaka čast poetici i svim »colštokima«! Ali da ima dobrih piesama usuprot poelici, a ioš više loših Dicsama po pravilima poetike — i to va!ia priznati!

Mislim, bilo ie potrebno da to kažem prije nezo DTOSOVOTIM O »Er de«, zbirci od stotinu lirskih piesama Woberta Vejth a.

1, eto, o toi zbirci mogu da dokumentirano kažem ono što sam uvodno rekao o Heineu, MWimbaudu, Li-Tai-Pou. Li ubo Wiesner, piesnik koga lično cijemim (Kupac Čarobnih Krijesnica«!), mašao ič nailiepše riječi hrvatskog iezika, da mniima okiti piesnika Veitha, dok ie recenzent iednog zagrebačkog dmevnika, P. v. Preradović svu svoju mudrost znao ZaViti Sao u nekoliko pseudoduhovitih bombastičnosti kojima je htio pjesnika Veitha smrviti. _

Po svemir: mi se čini da pisati o lirskim piesmama znači otprilike isto Što i pjevati pjesme, znači pisati o sebi. Pa tako ću i ia! Pisaću o svojim mislima i osjećajma što su mi se javliali čitaiući »Erde«. A Pobert Veith neka mi to oprosti!

x

Pitate me ko je Wobert Veith? Piecesnik, više ne znam.

»Ich bin eine Pilanze im grimnenden FHain, Verborgen und still, ohne Duit.

Tchli harre im Dunkel so bleich und allein, Bis meine Stimme mich ru{ft.

Es stiegen in Griber Ahnenreihm,

Eh ich erkannte die Krait.

Eh ich kam, um den Sinn zu erneun, Der mir den Tag erschafit.«

A »Erde«? — Jeste li već kad stajali nad mirnim jezerom? U visinama ic negdie plovio jedan oblak, zefir ie tiho strujio, a sunašce se u svježoi vodi kupalo. Prignuli ste se, uhvatili kamenčić i polako ga iz ruke spustili u jezero. Kamenčić ie Dao, nestao je u vodi, a oko onoga miesta gdič ga ie voda progutala — stali se Šširiti krugovi. Koncentrični krugovi, sve širi i Širi, dek na koncu nisu negzdie nestali. Eto, to vam je »Erde«! Neko je bacio kamenčić u iezero, Veith, a koncentrični krugovi zaigrali su svoju piesmu, piesmu o kamenčiću »Du«. Riječ do riječ plete viienac od onoga cvijeta koji ga ie toliko opio, »Du«!

»Allein, was bin ich? Eine leere Stadt, Drin hohler Windstoss spielt in morschen Wianden.

Und mit Dir bin ich wie die grosse Tat, Und trage Almenreihn in meinem Lenden.« 45