Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

kao rosa Jisraelu, procvietaće kao lilian, i pustiće žile svoie kao libanonsko drveće. Raširiće se grane njiegove, liepota će mu biti kao u masline, a miris kao libanonski...« Jezaia veli: »Gospod će stvoriti nad svakim stanom ma gori Cionskoi oblak daniu s dimom i svietlost ognienog plamena noću... Biće koliba da sienom zaklania daniu od vrućine, da bude utočište i zaklon od poplave i dažda... U onim danima biće klica Gospodnia na slavu i čast, plod zemaliski na krasotu i diku ostatku Jisraela... I daće (Gospod) dažd siemenu tvojemu koie ćeš posijati na njivi, a hlieb od roda zemaliskog biće obilat i sit; stoka će tvoja tada pasti na paši prostranoi, volovi i magarci što obrađuju zemliu iešće čistu i prorešetanu zob...«. Jezaia II nagoviješta doba kada će sviietlo miesečine biti kao sunčevo, a ovo sedmerostruko jače no prije.

Od Jezaie ovamo naglašavali su profeti i duhovno blaženstvo koie će obuzeti liude u mesiiansko doba· Ovo duhovno blaženstvo u profetskom smislu znači poznavanie Gospoda — »daat Elohim«, a ono ima da se proširi ne samo na Jevreie već i ostale narode. Drugi simptomi toga blaženstva biće vlast dobra i pravde, novo srce i novi duh, vječnost jevreiskog naroda i savršenstvo svečoviečanstva. Opet se moramo pozivati na Jezaiu: »... Neće više iedno drugome nauditi ni naniieti štete na svoj svetoi gori moioj, ier puna će zemlja biti poznavania Gospoda, kaošto ie more puno vodom.« Dok su Faraoni nalazili ideal u piramidama, sagrađenim na liešinama tisuća robova, dok sam Hamurabi stvara zakonik nabraianiem svojih pobieda — ievreiski je ideal bio i ostao: da se zemlia puni poznavaniem Gospoda. Među prvim svojim govorima nagoviješta Jezaia i ovo: »Vehaia beahrit haiamim ... I biće posliedniih dana, savršena će biti kuća Gospodnia na vrhuncu gora, uzvišena od svih brežuljaka i stiecaće se onamo svi narodi. Ići će mnogi narodi govoreći: hodite da idemo na goru Gospodniu, u dom Boga Jakova, neka nas uči svojim putovima i hodaćemo niegovim stazama. Jer će iz Ciona izići Tora, a riieč Gospodnia iz Jerušalaiima.« Vidimo, dakle, da će mesijansko doba obuhvatiti sve narode, ali kao narode. Neće to biti beskrvni kozmopolitizam, već zdravi internacionalizam u koiemu će se osietiti nota svakogz pojedinog naroda. — Jezaja II ie proširio ideju nagovieštavajući da će Jisrael biti »or la-gcojijim« — svijetlo i putokaz ostalim narodima.

Mašiiaha ne znaiu svi profeti: Gospod ie iedini osloboditeli naroda. U nekim bibliskim knigams nema spomena o ličnom već o kolektivnom Mašiiahu što se označuje sa »malhut bet David« i slično. — Hozea, Jezaia I, Miha, Jeremiia govore o Mašiiahu kao idealnoi ličnosti. Opisuiu ga kao čovieka naiviših moralnih i duhovnih kvaliteta: pun će biti znania i razuma, bogobojiazan, pravedan. dobar i čedan· Jezaia veli o niemu: »Na niemu će počivati duh Gospodnii, duh mudrosti i razuma, duh savieta i sile, duh znania i bogoboiaznosti. Neće suditi po viđenjiu svojih očiiu, niti će po čuveniu karati — nego će po pravdi suditi siromašnima, po pravici karati čedne. udariće zemliu prutom ustiiu svojih, i dahom usnica ubiće bezbožnika. Pravdom će se oasati za bedrima, a istina će mu biti poias po bokovima.« |

Valia tude spomenuti ioš knjigu Tehilim. U toi zbirci od 150 psalama rijetko ćemo naći koji psalam s izrazitom mesiianskom tendencijiom. To već leži u samoj naravi lirsko-subiektivnog sadržaja psalama. Ali ie autor mnogog psalma znao da se uzdigne nad svoi bol, vidio ie zlo od kolega pati čitav narod i nadao se Dboliim vremenima. Ako i ne dolazi u psalmima mnogo do izražaja viera u ličnost Mašiiaha, mnogo se u nima govori o utiesi Ciona i okuplianiu raštrkanih sinova. S pravom veli Bude: »U naiširem smislu cijela ie kniga Tehilim mesijianska, ier ie puna čekania oslobođenia i čežnie za niom:·«

*

2119)