Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

doista nećemo razlikovati ni u čemu, a naimanie u sadržini svoga cionizma, od omih raznih »gradanskih cionista«.

Mi moramo da se pitamo da li ie naš Savez pokret ili organizacija. Ako želimo da budemo organizaciia, brzo ćemo propasti. Mi moramo da unesemo i opet u maš Savez ono bez čega se jedan omladinski pokret ne može da zamisli: vatre, ndušcvlienia, osiećaila povezanosti izmediu svih diielova našega Saveza, ukratko oslećai da nismo tek diiclovi iedne organizacije Dpo tome, što smo u nioi organizirani, neZo Do tome, što ioi pripadamo dušom svojom, što ćemo se u svakom ćasu da založimo Dpotpuno za miu. Pokret ili organizacija? Staro pitanie, ali ioš uvijek aktueMo. Možda ice ipak teško prevladati organizaciju u Savezu koji broji toliko mnogo članova, koji se me mczgu da zaokupe naiednom, ali mora da se nađe i opet iedna srčika koia će moći,a i morati, da daie Savezu svoje obiliežie, da vodi Savez. Dakle: želimo li da budemo tiielo koie će i nadalie u našem cionističkom životu igrati izvjesnu ulogu, ili ćemo nastoiati da iz našega omladinstva preobrazimo svoi Savez tako, da u ni usadimo svoju dušu, da se s niime povežemo tako, te ćemo osjećati kako on živi, raste i pada s nama samima. Mi ne smiiemo da budemo polowvični. Pod plaštem nekog uspieha ne smiiemo, a da ne vidimo i naš neuspieh. Treba da budemo radikalni, da ne dopustimo dalie miesto Žživotareniu. Ili —- ili. Svi oni kojima ie stalo do Saveza moraće da porade oko toga da se on u budućnosti izgradi prema želji cielokupne omladine.

Gdje i u kojim se oblicima našega rada pokazalo ovo naše omladinstvo? Naša predanost pokretu, ona Žarka liubav i samožrtvovanje, onai polet i neslomiva energija koia izvire iz duše omladinca, gdie ie sVe to? Možda ie toga i bilo, ali danas toga nema. Nesviiesno mi se potpuno predaiemo životareniu, a ne viđamo da ie to za one postulate, koie smo si postavili, sušta prottvnost. Ulazimo u ovai život a da se mi iednom riiječiu ne protivimo niezovoji ideologiji tromosti, niegovoi almosieri sitosti. Malim i sitnim svađama i borbama Svete Palanke gubimo se i trošimo svoie omladinstvo. Sitne malokehilske borbe toliko nas okupiraiu, da zaboravliamo da ima i nešto veće i nešto liepše u tom liudskom Životu. Zatvaramo ss kineskim zidinama: ne vidimo ništa izvan naših redova; ostaiemo mali sitni liudi koji. nisu nikađa uspieli da realizirajiu to viečno omladinstvo u svome ŽivOtu. Da budu vječni borci. da budu viečno mladi.

Iz čežnie za prevratom našega Života nastao je naš cionizam. Ali ie razlika između našega cionizma i cionizma naših rretšasnika. Izgleda kao da smo primili taj cionizam kao nešto gotovo, da smo ušli u redove našega pokreta kada ie on nakon toliko i toliko godina borbe ipak uspio da

se konačno afirmira. A to ne valia. Naš cionizam ne smiie da nam bude nešto gotovo; on nam mora da bude nešto za što ćemo se vazda boriti. Cionizam omladine mora da bude pitanie niena vlastitog života. S njime zaiedno ona je srasla: s niime zajedno ona raste. Cionizam omladinaca ima da bude borba, borba protiv galutskog Života. A kako stoji danas u nas s fim cionizmom ? Mogu da kažem, a da pri tome osiećam punu odgovornost onoga što kažem, da ice cionizam naše omladine, u većini slučaija, frazerski. Ja ću da ugmem samo iedan primier: Ššekel! Zar treba cionistu koji ic auboko fundiran u svojoi Vieri prema Dpokretu čitave vodine da se naglašuie potreba izvršavanja ove primarne dužnosti. Ali neka ne misle oni, koji su i uplatili pravovremeno svoj šekel, da su izvršili sve što se od niih zahtijeva. Životni preobrat, duboka ozbilinost našega Života orilentiranog prema Erecu, to ie ono što se od nas zahtijeva. I ne treba da svi od nas odu u Erec, ali nam tai Erec ima da postane centar, duševni centar. To je naš palestinocentrizam. Tai zov i to naziranie ostalo ie tek napisano na papiru, a omladina ie i dalie živjela svojim životom. Spas našemu cionizmu moći će da dođe tek iz naše veze s Erecom. To ima da se provede u čitavoi omladini, u svakom našem diiclu Saveza.

U Palestini se stvara židovska zajednica. Ta ie zajednica nosilac toga židovskoga Živcta. Želimo li mi da se približimo toi zajednici, i da se upoznamo s niom, moramo da se povratimo Židovstvu. A koliko smo mi ioš udalieni od toga? Ove smo godine nastojali da proširimo ideie Martina Bubera o obnovi židovstva mediu našom omladinom. »Postati čoviekom na židovski način« — T{rebao bi da bude iedan dio programa našega rada: revolucionirati svoic ŽidoVstvo i obnoviti svoje čovještvo. Tai povratak židovstvu bez sumnie ie naiteži dio našega rada, ali bez niega ne može da se zamisli potpuni uspieh našega rada. Težak ie to put, ali židovski omladinac treba da pođe niime. Put: hebreiski jezik, historiia našega naroda. Da tu historiiu osietimo, kao našu ličnu.

Naš rad vrši se u društvima. Naš ie rad eminentno odgoini, a društva bi trebala da budu ćeliie cdie će se taj rad provoditi. No udruženia ni izdaleka ne ispuniaijiu onu misiju koja im ie namiieniena. Rad im niie nikako sistematski, nego se osniva tek na DOiedinim slučainostima. Izgleda kao da su si pojedina društva postala sama svrhom. Članovi takvih društva ne mogu da dadu čitavom pokretu ono što se od njih zahtijeva. Sva naša udruženia premalo vode račun o tome da su ona članovi našeza Saveza, ne po tome, što mu plaćaju članarimu i ne po tome što često vrše, a minozo češće ne vrše svojie obaveze prema sSVOm Savezu, nego po ideji vodilii: ideji omladin-

262