Hemija : za srednje škole

103 дуваљком сагорева гориво у угљен-диоксид, но тај гас, пењући се на више, удара на усијани угаљ и дели са њим свој кисеоник:

00, ++ С ==200

Водена пара, што са ваздухом у пећ улази, одаје свој кисеоник угљу усијаном:

б–- њо = 60 + H,

Кроз високу пећ пролазе, дакле, угљен-моноксид и

водоник, поред непромењеног азота. ваздушног.

Гвоздена. руда, силазећи кроз високу пећ на ниже, загрева се поступно, а кад се усија, тада ју угљен-моноксид и водоник у метал редукују:

Ре,0, = 300 = 300, + 9Pe Pe,O, = 36, = 3Њ,0 -| дРе

Редуковано гвожђе, силазећи на ниже, загрева се јаче и усљед тога угљенише се поступно; кад се пак угљеником засити, топи се и капље на дно шећи, одакле · се повремено отаче. У исто време топи се и стеновити рудни примесак у агуру. Згура се скупља изнад гвожђа, јер је лакша, одакле се повремено отаче.

У сировом гвожђу угљеник је или са гвожђем хемиски сједињен, или је у облику графитских листића по њему подељен; прво је бело, а друго мрко сирово гвожђе. Бело гвожђе тврђе. је и лакше се топи од мрког гвожђа. Сирово гвожђе не може се ковати ни варити, јер не омекша кад је усијано. Употребљује се за грађење изливака и за производњу кованог гвожђа и челика.

Ковано гвожђе. Производи се из сировог гвожђа, сагоревајући му угљеник до извесне мере. То се ради обично у пламеној пећи (сл. 39 и 40). На топишту ћ стопи се сирово гвожђе и изложи утицају ватрених гасова, што долазе са огњишта т, тему они сагору угљеник до одре-