Hemija : za srednje škole

105

лома, може се ковати, варити и калити. Нарочита му је употреба. за сечива.

Чисто гвожђе. Добија се редукцијом оксида помоћу водоника. Ово је гвожђе меко и тешко топко. Угљенично гвожђе пак, у колико је угљеником богатије, све је тврђе и лакше топко. Усијано гвожђе запали се у кисеонику, хлору и сумпору; раствара се у киселинама.

Гвожђе гради двојака једињења: феро- једињења (н. пр. Кебј,) и фери-једињења (н. wp. Pe,Cl,, Cl, = Fe Ев== 01); у првима је двовадентно, а у другима четиривалентно. |

уТвожђеви хлориди. Феро-хлорид PeCl, mocraje pacтварањем гвожђа у соној киселини. Фери-хлорид MPe,Cl, постаје жарењем гвожђа у струји хлора. Оба су ова хлорида кристални и растворни, први се оксидише на ваздуху и прелази у Фери-једињење. Гвожђеви оксиди. Постоје три оксида и два хидpara: Феро-оксид КеО и хидрат Ке(ОН), Фери-оксид Ке,О, и хидрат Ке„ОН), Феро-фери-оксид Ке,О, или Кео.Ке,0,

Минерал хематит је други оксид, а магнетит трећи. Хидрати се добијају таложењем (амонијаком) одговарајућих хлорида.

Гвожђеве соли. Растварајући у киселинама Фероили Фери-хидрат постају Феро- или Фери-соли. Сулфат (галица) Кезо,.7ЊО кристалише у зеленим призмама. Карбонат Кесо, налази се као минерал сферосидерит.

Гвожђеви сулфиди. Има их више: моносулфид Кез постаје стапањем гвожђа и сумпора; дисулфид Кеб, на„лави се као минерал пмрит.