Hemija : za srednje škole

4. амонијачних соли, нитрата, озона, прашине, спора, клица и т. д. |! литар ваздуха на O? mw под притиском 760 мм. тежи !.2932 грама.

Ови састојци ваздушни условљују многе важне хемиске процесе, што на земљи бивају. Тако што у ваздуху може ватра горети и животиње могу дисати, то од кисеоника долази: јер горење и дисање јесу процеси оксидације,

који без кисеоника бити не могу. Водена пара ваздушна. спушта се на земљу као киша или снег, и та вода рони током својим брда, а насипље низине, раствара нешто на, једном месту, а таложи га на другом, и тако је она била чињеница многих геолошких творевина. Сем тога вода одржава живот биља и животиња. Угљен-диоксид важан је састојак ваздушни с тога, јер се биље његовим угљеником рани. Амонијачне соли и нитрате ваздушне сноси киша на земљу -и ту служе биљу као рана азотна. Клице и споре ваздушне подстичу разне хемизме у многим телима, раз= вијајући се у разноврсне ниже организме, који се у устојаној кишници и голим оком видети могу. Тако врење шире, кишељење вина, труљење меса, буђање влажних дуварова, и т. д.све то производе извесне споре или клице ваздушне, развијајући се у тим телима у ниже организме. И заразне болести преносе се неким клицама, зване микробе. Животиње и биље ране се ваздухом. Тако животиње упијају из удисаног ваздуха кисеоник, оксидишу њиме извесне делове свога тела и издишу га најзад као угљендиоксид. Биље пак упија лишћем из ваздуха угљен-диоксид, и задржавајући из истога себи угљеник, враћа ваздуху кисеоник. СЏунчана светлост покретач је овом биљном хемизму, зато се обавља само дању а ноћу не. Живот животиња и живот биља јесу дакле две супротне радње хемиске: животиње удишу кисеоник, а издишу угљен-диоксид; биље напротив удише угљен-диоксид, а издише кисеоник. Ова супротност животињског и биљног живота чини те угљеник кружи између та два жива царства. Тако угљен-диоксид

ХЕМИЈА ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ 4