Hemija : za srednje škole

66 ~

Конститудција- тих киселина ово је:

LOL (MI OH но ~ он“ O OI (HI НО НО - ОН нон о <> HO >i —OH O<gj>0 HO RIO 1 (PT

Солп ових силицијумских киселина зову се силинати; они се налазе у природи ооплато распрострти и састав= љају главно градиво земљино.

- _Kajaj, Stannum Sn. ATOM. TER. 118.

Калај је један од прастарих метала. Минерал каси=

терит (5п0,) једина је руда калајна, из које се добија калај топљењем.

Калај је бео, сјајан, мек пттегљив: спец; тежину има Т'3; топи сена 2309. Калај се једини лако са металопдима, а са металима се леглра. Калај се употребљује за грађење стањола, њиме се калашше бакарно посуђе пи састојак је многих легура.

Калајева једињења. Калај се понаша у његовим једињењима као BO п као четиривалентан, и тако гради

двојака једињења: стано-једињења [SnCl,) m станш“ једињења (SnCl,). Халогенска једињења калајна постају непосредно ма елемената, но она се са водом лако распадају. Калај гради два оксида п два одговарајућа хидрата:

Стано-оксид 510 и СОтано-хидрат Зп(ОН), Стани-оксид 510, пи Калајна кис. Sn(OH),

Хидрат се понаша према јаким киселинама (#,50,) као база, а према јаким бавама (КОН) као киселина. Други хидрат пак једино је киселина п гради соли станате M.SnOQ,. Постоје ш два сулФида: За5 по 5и5,.