Ilustrovana ratna kronika

Стр. 56.

Св. 7. и 8.

Теретни вагон ерпеки претворен у бодницу И 8, СВ. ЗЛЈвДНО.

другима. Уђем случајно у ј<-дну собу, да видим, да ли има одатле још који, да изађе. Ту видим још само једног, али и тај сав по лицу крвав, у агонији бунца, и мојих неколико ученица — и оне су болничарке: све су чланице Савеза Трезвене Младежи — где око њега плачу. Приђем ближе и чујем, где он вели: „Поздравите ми моју децу...", па: ,.Био сам на Косову, где је и цар Лаза био... Ала си ти добра, ја никад нисам имао сестре... Док ја оздравим, доћи ћу овамо..." и т. д. Моје су га ученице тешиле и гушиле се у сузама. Послао сам их одмах на поље и остао код њега, док нису дошла два болничара са носилама и однели га на кола; и њега смо морали слати у Ниш,- требало га је што пре оперирати. Не знам, да ли је жив дошао до Ниша и хоће ли још кад год видети његову децу. . . Један лако рањен у ногу на чудан начин остао је у животу. На прсима носио је новчаник, у којему је имао један наполеон (20 динара у злату) и неколико динара. Пушчани метак га је погодио баш у новчаник и то у наполеон. Показао нам га је свима, позна се на њему удар куршума и сад га чува као очи у глави, што му је спасао живот.... Дежурао сам једне ноћи и баш пред зору донеше једног младог резервног офисира, ,,српски лепог" човека, који је од гранате угруван. Адвокат је у једној оближњој варошици и ре-

и војници прегледају еумњиву туреку кућу коше ми, да је верен са ћерком једнога од највећих људи данашње Србије. Лекар ми рече, да му није у опасности живот, а уверен сам, док га „она" буде неговала, да ће брзо оздравити... . Тих и таких утисака могао бих Вам још много испричати, али за сад нека буде доста. Рат је заиста страшна ствар, али кад му је циљ као овом да се спасу масе, које су кроз столећа клате и на све могуће зверске начине уништаване — онда нека зло буде што мање. .. После ових крвавих дана наступиће слободни дани за нашу измучену браћу и кад се после неколико година на садашњем крвавом бојишту буде чула здрава песма српског сељака, и кад тај измучени народ постане саучесник опште културе, и цивилизована Европа биће сигурно уз нас. Мештровићу, наш велики уметниче, ја гледам већ твој ,,Видовдански храм" „на Косову" остварен. Време је дошло, да и ми у општем културном делу кажемо своју!... Српски народни еп се наставља.

коћа закаснила се Кро-

ника, с тога издајемо 7.

Због техничких тепг