Ilustrovana ratna kronika

Стр. 212.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 26

Пуковник Милован С. Недић, командант моравске дивизије II. позива полази са својом војском из Охрида за Стругу

бљено. Непријатељ није ништа опазио, јер се све то одиграло иза узвисина, а осим тога-није био довео никакове артиљерије сигурно ради свих путева. И на нашим маршевима напред изгледало је лудачки. Свагде су лежала смрвљена кола муниције и пртљаге и сандуци с набојина. У десет сати битка се још таласала овамо и онамо. Ненадано започне непријатељска артиљерија. Код наших чета нема нигде самостилног водства, нитко не зна камо спада. Паша чини, што може, али не може сам све свладати. Видимо да не ће ићи, а уз то изгледа, да непријатељ имаде слабе силе. На нашем десном боку као да је седма дивизија добивала терен. Тамо је вођа у вечер повукао свој и наступа у жесток нападај. Ситуација је критична, ми још немамо готово никакових добитака. Артиљерија је врло мирна и чини своју дужност, 10 сати 50 минута: Редифи опет јуре натраг. У 1 сат поставља заповедајучи одио артиљерија на висовима иза наших леђа. (Скрајње је вре.ме, у јатима све јури натраг нема заустављања — срамотно је све. Непријатељ као да је оклевао да пође напред. Мислим да је послао силе на лево

крило' јер тамо је на нашу срећу ишло добро Свегђе горе села, на читавој фронти грува грмљевина топова. Поглед на озебле, прокисле рањенике делује деморализирајући. Амбуланца и места за завезивање рана нема. Заповеднику је успело, да заустави љежеће редифе на утврђеном месту севернога подпо Киркилисе. Непријатељ је прогонио тек са слабим силама И он као да је био уморан. Путеви су затворени пртљагом. Петра гори. Непријатељ мора да је нашао много муниције. Изненада око 3 и пол сата појављује се инфантерија седме дивизије северно од утврда Киркилисе. Наша артиљерија може да помогне победоносној седмој дивизији допринесе, да Бугари буду подпунома протерани. У три сата јавља се штопски частник седме дивизије и јавља под једоносно марш својих чета. Заповедник је особно све одредио, да се његова узмакла дивизија смешти 'на утврђеном месту. Тек након запада сунца улази у Петру, да пошаље брзојаве врховном заповедништву. У 5 сати долази исти частник седме дивизије и јавља, да он сам са својим дивизијом није дорасто непријатељу, јер осма дивизија оставља без раз-

лога своје место. Частници су немочни према овом неразумљивом бегу. Генерал одјури напоље и бежи на челу свога одела. Господа од стожера не налазе својих коња, јер су ови одведени веч у станове. Постаје тама. Бежимо пешке к генералом заповедништву те су срећемо на путу частнике с нашим коњима. Јуримо кроз град да нађемо пашу, али га не налазимо, већ све пуно војника. Седам сати: Јашимо натраг спрам утврде, коју су оставиле све чете. Оданде на колодвор — влакови су јуришем поседнути, а влаковође присиљени, да са влаковима крену. Нигђе ни трага којем генералу. Ми јашимо (15 господе укупно) посљедњи из града. Будући да су артиљерија и главне чете бегали спрам Бада-Ески-а, одлучили смо да и ми пођемо онамо. У самом граду пуцало се на частнике, а ваљало се чувати и од бугарских сељака. Киша је ливала, коњи су били сломмљени, јела нигђе. Пропала је сва пртљага, све залихе муниције и заире. На читавој линији од Киркилисе до Баба Ескиа виђело се напуштене топове, онда где стоје пуно кола муниције, пртљага и таин остављени као добро дошао плен непријатељу. (Обзор). ПИСМО ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ. Треће писмо. (Свршетак.) Путујући из логора амо, имао сам више пута прилике да у разговору са стручним лицима потврдим тачност горе изнесенога мишљења о ситуацији; двије су могућности: или чекати док се год не уредимо да га са три стране нападнемо, или јуришати (т. ј. ставити на коцку најплеменитију државну снагу која за неколико сата може отети Тарабош, ући у Скадар и тијем рат у главном завршити). Само пак дуелирање из топова, које тра-