Interesi srpstva. Knj 1 i 2

149

своју очевину на ноге туђинцу, продаје главнину своју; коју кад би радом својим натопио, могао би постати моћан и срећан.

Ма да је Србија по превасходству радничка држава; ма да у народу нашем мало и велико ради, рад је његов тако непродуктиван, тако нерационално организован, да је плод од рада ништаван. Шо одбитку извоза, увозимо годишње на 11,845.000 динара страних производа, нарочито Фабриката ; 710 је знак да те ПНЕ По одбитку увоза, извозимо годишње на 1: '/, милиона динара наше стоке; 70 је знак ла једемо главнину. Ви се чудите 546 је наша стока! Па извезли смо је; извезла је вашл „активна“ затринична трловина, а паре тито смо за њу добили, поти= ли сло.

Слаба продуктивност пале рада; рђав распоред радниг снала, јер се скоро сав рад утрошава на најнеразумније уређену земљорадњу, и скоро ништа на индустрију: #иавоз богатства у опште, а главнине понаособ — то су, поред моралног опадања, најглавнији узроци натег економског оназађења. Чиме да се помогне том жалосном стању 2

Издали сте закон о 6 дана орања. Један проФесор политичне економије називље га благодетним. А тде су његове благодети Ваљда су оне у томе. што се, као што сами велите, нашем народу продаје годишње за дуг на 6 милиона динара имања г! Иза овога се види, да административне мере пе поЛИН , да се против једног етћономскоћ закона може борити само оружјем другог неког закона еконолског. Шривреди се тоже само привредно помоћи.

Узроци нашег осиромашења многоструки су. Ми смо навели главне. Међу овима паведосмо као најглавнији : #2602 народне главнине. Кале народног тела отворене су. Наша главнина, то је крв нашег друштва, то је живот нашег народа. Она куља

(

по литије

Ц Е

пат: леа.

о Дх

до чин ="

— уљу ма 2

~