Interesi srpstva. Knj 1 i 2

160 - _ Социјализам — радикализам — економизал.

Да укратко обележим одношај економизма најпре према социјализли, а после према радикализли.

Хоћете интернацтионалну солидарност! На то овај одговор. Данашњи социјални покрет на западу долази из саме утробе модерног друштва. То је нормално зачето дете, које се рађа. Економеко-социјални преображај појављује се као историска нуж= ност свегл досадањег развоја човечанског. Он је апсолутно неизбежан. У Србији нема ни 2 милиона људи; у Европи има их 820 милиона. Србија је мајушна честица Европе. Она пије никакво самостално друштво, које живи својом културом. Она је само повећа општина европске државе. Што снађе ову државу, снаћи ће и ону општину. Нек се заведе нови строј друштвени у Еврони, оп долази у Србију сам од себе, жао евроиска нужност. Он долази хтели ми не хтели, јер ново друштво у борби за опстанак са старим, као при крају прошлог п у почетку овог века, вазда руши стари ред, где га год нађе. Али у делу ошштег друштвеног преображаја, који се има извршити у Европи, Србија са своје бројне и културне ништавости, никакву осетну улопу тлрати не може. Да се у то велико дело великих европских народа плећемо, нема смисла. Ту ми пишта помоћи, ништа нашкодити не можемо. Солидарност наша са западним борцима за нови ред овима баш ни од какве вајде била не би, а нама би била од грдне штете. Социјални покрет на западу револуционаран је и такав бити мора, а ни, који би у нашим приликама, по моле мајиврђем убеђењу, могла успети у тногшем коренитијим реформама, економским мирним путем, само би себи везали руке том солидарношћу са западним револуционарима. У место да државну власт употребимо као средство за те реформе, ми би се суко-