Interesi srpstva. Knj 1 i 2

155

по правилу код свију културних народа држава у. власти имућног сталежа. Негде више, негде мање. У Енглеској, Француској, Белгији, Швајцарској, Сев. Америци државом суверено располаже буржоазија; у Немачкој мање; у Србији још мање, у Русији управ ни мало. Пн то средство за одржање јавног реда, за омогућење људског друштва на вишем ступњу развитка, може, у току векова, да изопачи своју природу. да се иавргне, и од средства да постане цељ, цељ сама себи, цељ и средство онима, који непосредно државом управљају — бирокрацији. Судство, Финанција, полиција, војека, сваколика администрација, сви небројени закони, све су то небројене канџе, којима бирокрација, управљајући том колосалном машинеријом, држи и стеже целокупно друштво. Ту држава не послоји за народ, већ народ за државу. Мајстор не управља алатом, већ алат мајстором. Поред богатштине и сиротиње подиже се дакле чудан један друштвени ред, ред чиновнички, коме је задатак да непосредно влада, и који се махом регрутује у имућном и образованом сталежу.

Ако је средњи сталеж имућан, силан, образован, бирокрација биће. само његова слушкиња, држава ће бити његово средство да присваја туђу зараду, политичких слобода биће за њега изобила. Ако је средњи сталеж малобројан, релативно спромашан и пеобразован, нарочито ако се, као што је случај у Србији, скоро цела интелигенција његова налази у државној служби, у таквом друштву по превасљодстсу траљаво стоји с „политичком сл0бодама.“ Њих да тражи и озбиљно за њих да се бори бирокрација нема паметног разлога, јер она је слободна, она влада. Кад неће она, ко ћег Готово нико. Средњи сталеж не може, пиштавап је, а што је у њему било интелигенције, измужена је у државну службу. Сељак Не може ни сељак; он