Istočnik

Стр. 142

Цар-краљ се у 2 г / 2 сата по подне извезао из царског двора и ова вожп.а бјеше прави триумфални поход. Од двора па до Пратера саајаху по свечано окићеним улицама у редовима хиљаде представника разних друштава. корпорација и свијех ветеранских друштава у Аустрији, даље огроман број свјетине, која је неописивим одушевљењем клицала Бзег. Величанству чим би га угледала. ЈБуди махаху шеширима, женскиње махрамама, из свијех прозора лепршаху се бијеле махраме љубљеном владару у поздрав, на којег је ова бурна овација становништва очевидно дубок упечатак учињела. Нз. Величанство пратило је ову овацију потпуном пажњом и непрекидно је отпоздрављало салутирањем десно и лијево и погледом у вис на околне прозоре. И само вријеме, дотлен кишовито, послужило је у ча,су ове овације веома нри]атно. Према јужној капији у Ротунди изнутра стајао је царски чадор, пред којим чекаше на окупу велика чета сјајне гоеподе позваних гостију у фраковима, сјајним војничким и државним униформама, црвеним свештеничким таларима, а поред њих шарне народне ношње пољских и угарских великаша и стране дипломације. Пред јужном капијом дочекао је Његово Величанство покровителз изложбе надвојвода Отон са предсједницима и директорима одбора за изложбу и увео владара у јужни транспорт Ротунде. Послије представе главних особа изложбе и разних депутација стигло је Н>ег. Величанство, до царског чадора у Ротунди, гдје је надвојвода Отон поздравном бесједом замолио Њег. Величанство, да благоизволи отворити изложбу. На овај поздравни говор одговорило је Нзег. Величанетво овако: Радујем се, што у оквиру ове изложбе могу да угледам отачанствене тсковине душевне и материјалне културе састављене у једну слику — у слику, која пружа пријеглед неуморног и веома успјешног дјеловања у минулим деценијама, која оправдава очекивање, да они кругови који су позвани да судјелују у напредном развитку на културном и привредном пољу, приступају рјешавању великих задаћа будућности творилачком радошћу свјесни свога циља и препуни надањем. Захвалним срцем примам мени спремљену овацију вазда посвједочених родољубних осјећаја. Ја ћу и даље обраћати моје старање томе, да снажно подупирем све оне тежње, чије успјехе посвједочава ова изложба. 0 овијем проглашујем јубиларну изложбу за отворену. — Иза овијех ријечи разастрео се застор, који је дијелио царски чадор од унутрашњости Ротунде, војене капеле заевираху царевку, а Ротунда забруја од клицања силне свјетине у њој, која је напунила Ротунду, а истом сада изишла на видјело. Цар-краљ је очито дирнут неко вријеме посматрао ову одушевљену свјетину, а за тијем је ставио клобук на главу и поелије кратког опроштаја са дипломатским зборем наступио разгледање изложбе у пратњи обају предсједника. Кроз цијели простор изложбе пратило је Н>ег. Величанство одушевљено клицање сакупљене публике. Кад се Цар-краљ при свршетку својег пролаза унаоколо по изложби опростио од покровитеља и обадва предсједника рекао је: „Изложба је одиста величанствена. Ја ћу је, чим се вратим из Будимпеште, опет походити". Уз бурно клицање вратило се за тијем Његово Величанство у двор". Са скупштине о избору пароха мостарског. У октобру прошле године умро је пошљедни вишегодишњи парох мостарски Ивезић. Иза смрти његове остала је парохија мостарска од 835 домова а 3650 душа без свештеника — пароха. Сјутри дан по смрти Ивезића четири трговца мостарска отиду управо на окружну област и замоле, да им се дозволи сазвати скупштину ради избора пароха. Митрополита ни консисторију нијесу ни тражили. Окружна област упутила их је Митрополиту, да се договоре. Међутим између себе договоре се и изаберу за пароха свештеника