Istočnik

источник

Стр. 131

Јудејац код васпитавања није занемаривао материјалну или друкчије речено земаљску страну: Сваки Израиљћанин, ма у који разред припадао, морао је учити какав занат. „Отац је обвезан", говори се у Талмуду (Тозафот, у КкМибсћт, с. 1) „сина обрезати, поучавати га у закону и одредити га једној струци." Овим ријечима обухватају талмудисте јудејско предање у погледу обичаја. Они, који нијесу дали дјеци својој који занат изучити, занемаривали су једну од највећих дужности. То је исто то, што и учити дјецу разбојништву, тако каже један Таргум (Талм. Вавил. у Кидушин, 2. а.). Позитивност и радиност очито се истичу овдје, а то је највеће обиљежје јудејског народа. Јудејац није никад познао, шта је то љеност, неосјетљивост и мекушна немарност, а то Европејца баца у чудо и обиљежава се као унутрашњи фатализам. Рад је Јудејцу свет и занат он високо цијени. Ово се обистињује код најзнаменитијих равина: Хилел и Акиба, два највећа јудејска научника, били су дрвосјече; рави — Јоанан био је ципелар; рави Исак Нанаха ковач. Исус, дрводјељин син, био је дрводјеља 1 ), као и Јосиф, његов поочим. Он растијаше у радионици у послу и раду. Он зготовљаваше, говори Јустин, дрвене ствари: плугове, јармове и т. д. Он помагаше поочиму и живљаше од дјела руку својих, као прости занатлија. Из дрводјељине радионице излази прави учитељ људи. Он чека, док дође његов час и остаје ме^у тим узор скромности и образац оних, о којима свијет не говори, који пред Божјим оком живе тихо и нечујно. Године њиховога живота мијењају се једнако једна за другом, једна је исто као и друга; све бива у тишини: бол и радост, рад и врлина. Далеко већи број људи живи овако. И ово није једна од незнатнијих одлика Хришћанства, што оно простом народу за углед меће Спаситеља, који се у времену дјетињства, па и доцније у младићским годинама, одавао раду, свагдаппвем раду, као и највећи дио људског рода. Радионица код Јудеја није била дио куће. Трговци има^аху на тргу своје дашчаре; занатлија имађаше близу куће кровињару за радњу. Жена је остајала дома и живљела повучено, док је отац са одраслијом дјецом одлазио на рад. Она је жрвнала жито, спремала ручак, плела, ткала одијело, ишла на извор по воду и на трг, да купи, што је било потребно. Кад је било вријеме ручку и молитви, тада су се сви скупљали; заједно су ишли суботом и празницима у синагогу. Ј ) Ријеч ТгХТСОУ^ која се на ЈосиФа одности, беа сумње значи, да је он био дрводјеља. Латински преводилац; означио је то ријечју „^а1)ег м ; и у иетини, кад се та ријеч узме сасвим просто без додатка, нема нигдје, ни у светим ни у апокриФним књигама, друго значење, него дрводјеља. Најстарији преводиоци су ову ријеч тако разумјели; с^. ЈизИп, <На1. с. Тгурк. с. 88.