Istočnik

Стр. 360

источник

Вр. 23

У суботу 5. септембра, кренуо се Г. Митрополит у Гацко (Метохију), гдје је стигао у 1 сат по подне. У селу Надинићима, на по сахата пред Гацком Њег. Високопреосвегатенство дочекала је гатачка српско-православна општина и свештенство најсвечаније, као и многи народ из варогаи и огсолних села. Послије малог почивања и разговора, Госп. Митрополит је продужио пут у Гацко, нраћен дугом поворком фијакера н коњаника. Српска општина је припремила за 1Бегово Високопреосвештенство и пратњу засебан, врло лијеп и удобан стан, бавећн се уз то непрестано уз Г. Митрополита и настојавајући, да Му боравак буде шго угоднији. Сутра-дан у неђељу 6. септембра била је у гатачкој цркви свечана Архијерејска служба, при којој је прттсуствбвао многи народ. Г. Митрополит је и тада држао поучну бесједу. Послије службе био је тужни помен-парастос за упокој душе Њеног Величанства царице-мученице Јелисавете, у присуству многобројног народа, цијелог чиновништва, официрских ччсника и војништва, који су нарочито догали из Автовца, погато је због доласка Г. Митрополита за овај дан у Гацку парастос бип одређен и службено објављен. На Малу Госпојину је свечано освјештана ново-сазидапа лијепа црква у Надинићима, коју је подигао тамошњи српско православни народ, а стала је 6000 фор. Народа је било из свију околних мјеста, да се једва могло пролазити. На подне је био код цркве приправљен ручак у част Његовог Високопреосвештенства и осталих одличних гостију. Том је приликом пало вигае одушевљених здравица, које су пропраћене бурним „многаја љета", прангијама и пигатољима, а звона су свечано брујала, одушевљавајући јога више народно славље. Куд год се окренеш, видига радост и весеље. Тамо-амо, таласа се народ у дивној народној ногањи. Једни загрљени пјевају разне српске пјесме, приносећи један другом уво уз уво, као да би љепше глас удесили; други се надмећу камена с рамена или екачу скока јуначкога. Мало дзље поскакује момак са дјевојком јуначко херцеговачко коло, гледајући, ко ће које надиграти. Он играјући заокружује руком, а она маше испред ока везенијем јаглуком. Око њих се искупила младеж, да је милина погледати; не знага, које је од ког здравије, које ли стаситије и љепгае. Кад се које од њих умори, одмах прихваћа други, да их замијени, а неколико дјевојака припијевају својој другарици ПЈесме, соколећи је, да гато вигае према момку издржи. Уз богате софре посједали пријатељи и знанци, и уз част наздрављају и додају један другом од софре до софре плоску или букару. Ето тако је било славље у Надинићима, све до мркле ноћи, онако, као што само Србин умије славити. Кроз плодно гатачко поље тече рјечица Заломка, која често пута врло велика надође, те понлави велики дио поља. Године 1886. толико је надогала, да су многи у њој и смрт нашли, особито из села Орђевића, које је непун сахат удаљено од Гацка. Говоре, да су том приликом унагаана у срђевићку цркву нека мртва тјелеса. из којих је крв текла, те да од тог времепа тамошњи околни народ много пати од неродице и болееги. Због тога је, на молбу Срђевићана, у четвртак 10 септембра Његово Високопреосвегатенство осветило водицу у поменутој цркви, послије чега је била и свечана литија уз присуство многобројног народа. Срђевићка ]е црква тврдо озидана, али тако малена, да се кроз врата мора сагињући улазити. У народу постоје о њој многа занимљива предања. Види се,