Istočnik

Стр. 18

тарши-живот његов, потпуна жел>а достићи велпку тајну нашег господства и узвишености над природом и животињама." х ) Из оне бриге и старања човјека око набавке хране говедима и марви својој, из оног лебдења око њих и чувања од разне непогоде и грабљнвих животиња — проистшге и прагсо посједа и својине човјека иад марвом, право око старања за говеда, право примања производа од њих, право користовања њпма и најпослије, највеће право, право употребл^авати меса њихова за храну себи. У овом пошљедњем праву не треба гледати противуријечје задаћи човјечјој, која се састоји у оживљавању и обогаћивању природе. Убијајући жнвотиње ради хране свпје, човјек претвара живо у мртво и то тамо, гдје живот добива највећеснагеу топлокрвних животиња. Коријен тога противуријечја лежи у грјешности човјека, чији терет на себи носи сваки створ, али право остаје право. Сам Бог обукао је прве људе у одјећу кожну при изгнању Адама и Еве из раја. Противуријечје човјека задаћн његовој, да буде чувар живота на земљи, православна црква у неколико тиме умањава. што наређује за дане посне човјеку биљну храну. Заштитнички карактер власти човјечје над нриродом и жнвотињама јасно је оцртан у Старом Завјету. У Поновљеним Законима (XX, 19) налазимо ово: кад оиколиш кпкав град и будеш дуго иод њим бијуЛи га да би га узво, не кеари дрвета његових сјекиром, јер можеш с њих јесгаи, за то их не сијеци, јер дрво тољско је ли човјек да уђе у град исиред тебе? И тако, већ и сама незаштићеност биља и растињб, обвезује човјека и налаже му, да поступа према њима са пуно њежности, па чак и у вријеме страшне војне. У закону Мојсијеву излажу се и сама правила, која заштићују и бране животиње, које су без помоћи. Речено је тамо: Ако наи^еш на вола неиријатеља својега, или на магарца његова, гдје је залутао, одведи га к њему. Ако видиги, да је ненавиднику твојему тао магарац иод теретом својим, немој да га оставиш, него му помози. (Излаз XXIII. 4—5.) Живинчета својега не пуштај на живинче друге врсте; на засијева] њиве своје двојаким сјеменом. (Лев. XIX, 19.) Кад наиђеш иутем на гнијездо атичије, на дрвету или на земљи, са итаЛима или с јајцима, а мајка лежи на итиЛима или јајцима, немој узети мајке са итиЛгша. Него иуети мајку а птиКе узми, да би ти добро било и да би ти се иродуљили дани твоји. Не ори на волу и на мигарцу заједно. (Поновљ. Закони ХХП. 6, 7, 10.) Немој кухати јагњета у млијеку мајке његове. (Излаз ХХП1. 19.) Цјелисходност тих правила за очување живота на земљи јасна је: није дозвољено уништавати жи') Ријечи Реокина у С. Смајлсову: „Долгг." Спб. 1882. отр. 353. у „Житш скитчлх-!." има доста примјера Боасје казне због непажљивог и немилостивог онхођења са стоком. Тако је св. Јефрем кажњен био ва то, што је краву под бременом истјерао ив обора.