Istočnik

Бр. 6

свијета, имала је она уједно да издржи и тешку борбу са лажним синовима својим, који су били толико опака срца, да су раздирали и изнутра груди своје матере цркве, оне исте груди, које су морале дочекивати и одбијати силне и жестоке ударце с поља. Била је то борба љута, али за невјесту Хрнстову уједно и славна борба, јер је из ње увијек излазила чиста, свијетла и непорочна са неоскврњеним аманетом, кога је од божанственог женика свог, Роспода нагнег Исуса Христа, примила. Важни моменти те дуге борбе овјековјеченп су у животу цркве за углед потомству. Она их је овјековјечила тијем, гато је за спомен својих побједа одредила извјесне дане и службе, којима прославља Бога помоћника свога, и смјерно му се моли, да је ни у даљим биједама не напусти. Један од такових дана јест и ирва недјеља св. четрдесетнице, иозната још иод именом: недјеља иравославија, коју оци седмог вчсељепског сабора иосвешигие славословљу Бога, кочим се ирослави иравославље у борби са јеретицима, нарочито са иконоборцима, а свети иатријарх цариградски Методије утврди, да се свагда уираво тога дана иобједа и слава св. иравославља свечано иоји. Борба траје и данас још. Христова црква ни данас још не ужива потпуно мир. На православље удара се са разних страна. А има оно непријатеља и међу својом рођеиом дјецом; има и недостојних синова, који било занешени тобожњнм блијеском иновјерства, било пак развраћени примамљивим невјерством, прогив своје мајке се подижу п спољашњим непријатељима помажу у борби против Бзе. Но непријатељи, успркос великом напору свом, не могу се похвалити успјесима својим над св. православљем, — за то смо дужии Богу благодарити. Непријагељи ие престају ни данас сновати зло за св. православље, — па за то ваља да се смјерно помолимо Богу за помоћ. С тога поеикамо Вашу пречасност, да у Вашој парохијској цркви у недјељу православија, како ове године, тако и у будуће сваке године, принесете с народом благодарност Богу за изванредну љубав и помоћ Његову, којом је досад обасипао своју свету цркву, и да Му се помолите, да ту љубав и помоћ и у будуће цркви Својој не ускрати. Дотично „Посл-кдоклше приложено је овдје, те га споменутог дана, послије заамвоне молитве у цркви вашој одслужнте, а згодном поуком народу разјасните сами чин и упутите га, да се у молитвама својим увијек благодарно обраћа Богу за помоћ светој цркви.