Istočnik

Бр. 12

I )

Стр. 187

Опасење човјека сврши се. Својим вапдоћењем ; страдањима и смрћу, Оин Божји — Исус Христос испроси у оца небескога човјеку-грјешнику опроштење. Вјерујући у Исуса Христа постају сада од робова и дјеце гњева дјецом Божјом и нашљедницима живота вјечнога. Који Га примише (Исуса Христа), даде им (Бог) власт да буду синови Божји, који вјсрују у име Његово, — говори св. Јован Богослов; сви сте ви. пише и св. апостол Павле вјернима, синови Вожји вјером Хрисша Исуса (Гал. Ш., 26). Но је ли све тим докончано? Не. — Грјешнику, који би искупљен Сином Божјим, неопходно је питребно да примјени себе, ономе, који вјерује у Христа, треба да постане другим, новим, чистим и непорочним, да би достојно — не само назпвао ее, него и био чедом Божјим. А могуће ли је то за човјека, при једним љеговим силама, кад ми, по ријечи апостола, нијесмо врсни од себе помислити што (2. Кор. Ш., 5)? И ево опет Сам Бог свршава дјело то Духом Својим Светим. Чим грјешници искупљени бјеху Сином Божјим и, по вјери у Њега, добише посинаштво Богу Оцу, јави се у свијет Утјешитељ — Ду х Свети, животворни: будуАи сте синови посла Ђог бина Својега у срца ваша, који виче: Авва Оче, — говори апостол Павле онима, који вјерују (Гал. IV., 6). Тим начином Свети и Божанствени Дух, силазак кога сада славимо, завршава учињено Искупитељем свијета спасење, — саопштава вјернима благодат избављења, — дар посинаштва, — одјева их порфиром заслуга Христових, — излива у срца њихова љубав Божју (Рим. V.), препорођава их и обнавља, — печаши их (2. Кор. I., 22), — и даје им залог нашљедсхпва (Ефес. I., 14.), јер је онај само у Христу (2. Кор., V., 17), у ком Дух Божји живи, а ако ко нема Духа Христова, тај није Његов, — није Христов, није Хришћанин (Рим. УШ., 9). Само послије осјењења и запечаћења светим Духом, вјерујући постаје већ рођен од Бога (Јов. I., 13), не само посињеним, него истинитим, природним сином Божјим; јер који се владају по Духу Божјем, они су синови Божји (Рим. УНТ., 14). А чим вјерујући постане сином Божјим, тим је и нашљедник царства Божјега: тако веЛ нијеси роб, него син, завршује апостол, а ако си син и натљедник си Божји кроз Исуса Христа (Гал. IV., 7). Тада долази човјек само у оно стање, које по благости својој одреди Бог искупљеном човјеку ; и биЛу вам Отац, и ви Иете бити моји синови и кћери (2. Кор., VI., 18). Тада је само ономе, који вјерује, Бог — Отац, и вјерујући је Богу — син. Тада само вјерујући може неосуђено називати Бога именом Оца, викати к Њему: Дккл отчб! Отче наш"К, ижс еси нд невесђ^Тк! Тада он може с надом притицати Богу, као Оцу своме, молити у Езега и добијати од Њега све потребно временитом и вјечном добру своме. Тада само он може, и у случају неизбјежних по слабости сагрешења, очекивати од Бога, као Оца, помиловања и добити од Шега опроштење, осјењен и покривен благодаћу св. Духа и милошћу Јединороднога Сина Божјега — Спаситеља нашега. Ево какво свеопште дјеловање сврши и извршава и какав спасоносни дар благодати изли и излива на род човјечји Свети и Животворни Дух Господњи ! Празнујући вглику и часну тајну — силазак на земљу Божанственога Утјешитеља, радујмо се и веселимо се, браћо, о општем и нашем рођено.ч спасењу (Ис. XXV., 9). И ми смо благодаЛу Божјем спасени кроз вје.ру (Ефес. II., 8.); и ми смо заједничари Духа Светога (Јевр. VI., 4); и ми се родисмо водом и Духом (Јов Ш., 5.): и ми имамо иомазање од Светога (1. Јов. II., 20); и ми смо сада дјеца Божја (1. Јов. Ш., 2); а кад смо дјеца, тада смо и пашљедници; нашљедници дакле Божји, и сунашљедници Христови (Рим. VIII.. 17). Па трудимо се да не примамо