Istočnik

Стр. 308

Вр. 20

цеговачко-захумске од год. 1890. нема спомена. Презиме Нектаријево кодико је мени знано, први је споменуо архимандрит Дучић (9 књига његових књижевннх радова, стр. 335.) III. 0 бившем мишрополишу Гаврилу из иоловице VXIII вијека. Овај се митрополит Гаврило у свима досадањим шематизмима митрополије Дабро-босанске презименом звао Михић. Овако га — јамачно по тим шематизмима — назива и г. архимандрит Дучић у 9. књизи својих књижевних радова. Ја сумњам, да је ово право и тачно презиме Гаврилово. Сумњам из два разлога; прво: што таквог презимена прави Срби немају, и друго: што сам у вишеспоменутој кроници пакрапској нашао забиљежено, да је Гаврилу било презиме Михајловић, и да је уз то био хаџија т. ј. посјетилац светих мјеста на истоку. При крају више пута поменуте кронике побиљежени су на неколигсо листа сви калуђери манастира пакранскога почев од 1738. год. и за сваког нојединог забиљежено је —- колико је то могуће било — гдје се родио, кад је у монашки чин ступио, ко га је гдје и кад зађаконио и запопно. Па за неког Серапиона Дедића, који је под бр. 6 убиљељежен, речено је од рпјечи до ријечи, да је „рВкогкможент* ко дГакома Отопочикишт*. Гдно/ит*. бпкпо-ит*. Еосанскњит* ГдкрУилолгк Хажн Жи^анлокнчелп* Годд 1744.= Нокел!; 21.= 8 ЛЈднаст: Отодрргглсколп* Жогцаничко/ит*, и ко сшннка чрез8 тогожт* ©пкпа к' церкки Отдго Жарка, 8 Кржини тогожт*. Года Нок{ж: 22= Ова биљешка је, како се види, од историјске важности. Она нам потвђрује: 1.) да се митрополит Гаврило прозивао Михајловић, 2.) да је био хаџија, 3.) да је он већ 21. новембра 1744. био митрополитом босанским што се до данас није знало; и 4.) да је храм моштаничке цркве св. Арханђео, као што стоји и у шематизму дабробосанске Митрополије за г. 1884. 85. и 86. а не Преображење, како је то погрешно речено у шематизму за г. 1882. и 1883. Према овоме ваља приликом саставка новог шематизма дабробосанске митрополије, овај исправак имати на уму. Осјек у Славонији. Л. Богдановић.