Istočnik

Вр. 22

описиваља, а на некима се задовољава пиеац са „и т. д.", што у кљизи за дјецу не би емјело бити, оеобито ондје, гдје се описује које богоелужење. Тако нпр. описивајући празничну вечерљу, пије до краја све описао, неке пјесме и чини нијесу споменути, а то је врло штетно. Овака литургика требало би да буде уједно упутство дјеци за појање при различитом богослужењу и молитвословљу, а кад се овако крњи, не може бити то. Незгодно је и иначе у срцском језику често употребљаваље паспва, а за дјецу највише. „Напомиње оно копље, којим су прободена ребра Христова (стр. 12,)" боље би било, да је писац активним глаголом то изразио „којим је римски војник пробо ребра Христова", те би се дјеци овако читав онај акт јасније предочио. Говорећи о омофору вели: „Омофор носе епископп на плећима поврх сакоса. Епископ, кад метне на себе омофор, представља самога Исуса Христа. Значп изгубљену овцу у причи јеванђеоској (стр. 12.)" изгледа, као да епископ значи изгубљену овцу, тако је хрђава штилизација! Замашнија погрјешка је и она: „Одмах у почетку литургије верних развија свећеник антиминс на престолу и чита јектеније за верне (стр. 23.)". Антиминс се баш напротив онда развија, кад се читају јектеније за оглашене: да их Господ помилује, да их научи истинитој науци Христовој, да им открије јеванђеље правде, да их присаједипи својој светој саборној и апостолској цркви, дакле пред крај лнтургије оглашених. Требало је даље при описивању великога входа споменути, како бива овај вход, кад и ђакон служи са евештеником. Није „литургија пређеосвећена", иего су пређе освећени дарови, дакле треба казати: литургија пређе освећених дарова. Ипаче и крај некојих омањих омашака има лијепих етавова и описпвања, те литургику ову препоручујемо браћи свештеницима-катихетама и учитељима, да ју уз остале књиге употребљавају при предавању.

Гаврил НосориЂ, протопрезнитер и парох Соколачки премипуо је 12. новембра о. г. у 67 години живота, а у 20 овоје свештеннчке елужбе.

Висока земаљска влада у Сарајеву, поред досадагпњег дара у готову новцу од 400 фор. — у тогеу ове 1899. г., даровала је овдашњој новој српско-православној цркви слиједеће орнаменте : 1 велпко св. јеванђеље, 1 апостол, 1 служебник, 2 требника 1. и П. дио, 2 октоиха I. и П. дио, 2 иотпуна свештеничка одијела, 1 дискос, 1 путпр, 1 звјездицу, 1 коплЈв, 1 кашичицу, 1 дарохранилнпцу у виду цркве, 1 крет за ручну употребу свештеника, 1 простирач за часну трапезу, 1 убруе (отирач), 2 велика чирака, 1 чирак за часну трапезу (трокире), 1 полилеј, 2 покровца, 2 воздјуха, све од сталне материје израђене.

јер ир.

Јавне благодарности.