Istočnik

Стр. 146 ИСТОЧНИК Бр. 10

тељке, а затим судбине њених моштију бијаху поглавито узрок овоме. Преподобна мати Параскева бјеше рођена у Епиватима, данашњи Пивадос код Силиврије [пр^подижндд Њтка 1чткчкство идгкмше впТклтн види житије св. Петке од бугарског патријарха Јевтимија у Вкагтата ]Х. 53], близу града Еаликратије у јужној Тракији, а живјела је у X. или у мочетку XI. вијека ( Летоиис 115. стр. — 174; 8{аггпе IX. стр. 49; Голубинскг и: КраткУи очеркч, ист. прав. церквеи стр. 667/8; С. Јгггсек: Баз сћпз^Исће Е1етеп4 1и с!ег ^оро^гарћ^асћеп Мотепс1а1иг (1ег Ва,1кап1агн1ег, р. 59/69). Послије смрти својих родитеља оде у пустињу, погрузивши се у молитву и предајући се посту и бдијењу. Јевтимије патријарх прича да је она била и у Цариграду, посјетивши и помоливши се у храму Богородице у Влахерни, а за тим да се врнула у Епивате и ондје преминула. Мошти њене лежале су у Епинатима, док их у ХП1. вијеку (између 1215.—1232.) бугарски цар Јован Асен „гкшк стдраго цдрд ДскнУд" не искупи од цариградских латина те с великом поштом пренесе у Трново. Нослије пада Трнова (1393.) пренесене бјеху мошти св. Петке у Видин, а након пада Видииа (1396.) у Брусу, те најпошље настојањем књегиње Милице код султана Бајазита у српску земљу, гдје су почивале до године 1521. кпда Турци Биоград освојише Из Биограда пренесене су мошти Петкине у Цариград, одакле их искупи 1641. молдавски војвода Василије Лупул и пренесе у Јаш, гдје су и данас. Судећи по ријечима Валсамона, коментатора канона *у другој половини XII. вијека, изгледа, да је на брзо послије смрти Параскеве састављено било њено житије на грчком језику. Но цариградски патријарх Никола IV. Муцалон (1147—1151.), не бјеше задовољан овијем — како изгледа апокрифним — житијем него га даде спалити, наложивши уједно ђакону Василику, да напише ново житије. Но на жалост до сада се не на^е нигдје нити оно првобитно апокрифно житије, нити оно зготовљено по налогу патријарха Муцалона. Калужњацки у гореспоменутој књизи дао се на посао да класификује до сада познате грчке рукописе Петкиних житија и да одреди њихов одношај према овим до сада не нађеним првобитним житијама. Предочивши овако стање рукописног материјала грчких житија св. Петке пита се у каквом одношају према грчким житијама стоје словенски текстови житија св. Петке. Напријед истакосмо колико је св. Петка 1 ) популарна код Балканских православних Словена 2 ), а у синаксарима, минејима и у проло1) Име св. Петке дослован је пријевод с грчкога: ОСуих ттарасЈХвИУ], као и света недјеља од ауЈа КирсаХУј. У јужној Далмацији у средњем вијеку навивала се св. ЈГетка према талијанској ријечи УепеиН — петак: 8ап1а Уепега (Јтсек, ор. сН. 59 иап. 3). 2 ) Име њено да Балкану толико је било распрострањено, да се у Србији чак и једно мјесто назива њеним именом, што је веома риједак случај у данашњој топограФији Србије, гдје је мало мјеста са свјетеким називом (Ј^пбек. ор. сЛ. 40).