Istočnik

/ /

Стр. 94 ИСТОЧНИК Бр. 4

ступио им је и тронуто рекао: „Браћо, за што се бијете и крвавите? Та ви сте једиа крв, синови једнога народа, једне вјере!" А они га не разумјеше. Шта више један се обрецну ва њега: „А ко је тебе поставио судијом над нама? Хоћеш ваљада, да и мене убијеш, као што си јуче Мисирца?" Такви пријекори чују се још и данас, тако се сумшичи и опада и данас још. Али хоће ли се човјек устрашити од тога и одустати од праведног дјела свога и узвишених идеја? Не, Вогу л >убазни! Кукавице полажу оружје, јер се боје борбе, а ви лијепим овим примјерима самонрегореша и пожртвовања челичите срце своје, учите се трпити и страдати за узвишено, лијепо и племенито, што вам се у св. вјери православној препоручује: учите се не клонути на путу спасења, истрајте, јер нам искуство казује, да се трновим вијенцем прослава стиче, да за Великим Петком свиће Ускрс, да се рег азрвга иде ас1 а$1га! Не плашите се искушења, не страшите се, што се најружнијим чинима виче на цркву и вјеру, јер тога је било још од почетка цркве; не чудите се, треба да буде и неваљалства у свијету, да се они прави и ваљани разликују и одликују; не чудите се, када видите, да у овом сиијету често добри и поштени страдавају, јер треба и данас још мучеништва и има га у различитом облику, али: Благо прогианима иравде ради, јвр је њихово царство небесно. Благо вама, ако вас узасрамоте и усирогоне и реку на вас свакојаке ррше ријечи лажуЛи Христа ради. Радујте се и веселише се, јер је вслика илата ваша на пебесима 1 ). Амин. Кратак иреглед цвквено-школског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Св. иеповијед и причест богословских питонаца у Рељеву. Дана 15. фебр. т. г. обављена је у српско-правоелавном богословском училишту у Рељеву са питомцима богословским св. тајна исповијоди. Сутра дан на 17. фебр. на Теодорову суботу — присгупили су питомци св. тајни причести. Тајну исповиједи, као и тајну причешћа обавио је парох сарајевски преч. госп. јереј Јован ЂокиЛ. У митрополији карловачкој. Обиовљење сри. цркве у Плашкош У Плашком, сједишту епископа горњокарловачког, постоји 100 годишња црква српска, која је еаграђена још у доба владике Данила Јакшића. Како је та црква за данашње прилике врло мала а доста и трошна, то јој је потребна поправка и нуасдан украс. На предлог посла

1) Мат. 5, 10—13.