Istočnik

Вр. 4

не запусте, не занемаре, јер у слунпју немара. морале бн не само трошком земаљског ерара, него и трудом и муком парохијана, подигнуте зграде у најкраћем времену пропасти. Пречасно парохијско свештенство има концем сваке године извијестити, односно предложити консисторији, да ли траба, шта и како поправити парохијске станове или не. Предлог парохов о поправци парохпјског стана консисторија ће упутити дотичном парохијском црквено-ннсолском одбору. Из консисторијалне сједнице. У Мостару, 15 септ. 1900. АЕ. Митрополит: Серафим, с. р. Број. 863/1. Пречасном иарохијском свештеисшву иравославне сриске Митроиолије Захумско-херцеговачке. Поводом парнице ради гробља у ТСрушевљанима, позивамо овим пречасно парохијско свештенство, да унапријед вшпе никога од ино= вјераца не допусте сахранити у православно српско гробље. Из консисторијалне сједнице. У Мостару, 15. септ. 1900. АЕ. Митрополит: Серафим, с. р.

НЕЗБАНИЧ1НО. Дупта и бесмртност. — Алексапдер Живановић [Осијек.] (Наетавак.) Тим пак још нисмо ријешили, шта је то организам. Ми смо истина поставили дефиницију, но ски дијелови те дефиниције морају нам бити потпуно јасви. Појам о аиорганизму нам је јасан (у колико може бити тај појам људима јасан, јер ми ни данас не знамо, из чега се састоје елементи, шта је материја, снага, и т. д. но анорганизам нам је у толико појмљив, што се о њему увјеравамо ва основу искуствај. Главно нам је да растумачимо, какав је онај животни принцип, шта је он, у чему је његова есенција. Дефиниција је постављена на основу опажања и искуства и ми смо живот у организму, који се скрива у бићу свом испред нашег опажања, назвали: неки животни принцип, нека спонтана снага. Тек кад протумачимо, какав је то жи-