Istočnik

источник

Стр. 177

ређења не мозке се у истину уписати њему у заслугу; уколико само себе одре^ује, слободно је и тај рад приписујемо њему" 1 ). Ми у слободној вол»и гледамо душевну моћ, коју душа употребљава по своме ћефу, а не „комплицирано стање духовног живота", као што вели Сг1о^аи 2 ). То ]е творачка моћ човјечија, јер он помоћу воље своје извађа све, што хоће (разумије се ако може). Воља је и психичка и ефективна моћ, јер што дух зажели, то уједно преко тијела и извршује. К'ако је слободна воља важна у душевном животу, види се по томе, што противници учења о души, као бићу, створу засебном, признају друге психичке радње, тумачећи их помоћу физиологије, али слободу воље сасвим негирају (материјалисте детерминисте), јер признаду ли човјеку олободу, јрво кс1о признају и душу. До каквих закључака води детертинизам, познато је. Он руши моралност из темеља и на тнј начин се коси са природом човјечијом, те сам по себи пада. За наш је предмет доста, да у одбрану слободне вол>е наведемо само ту околност, што човјек може жељети и чинити из виших побуда, баш оно, што је најубитачније за његов тјелесни организам (н. пр. аскеза). Ако би слободна воља била само реакција спољашњим утисцима, наведеног случаја неби могло бити, јер тијело реагира на спољашње утиске само зато, да се од њих, ако су му шкодљиви сачува, а да их ако су му пријатни прибави 3 ). Питањем о слободи воље бави се и психологија и морална наука и данас о њему имамо и с једне и с друге стране утврђене резултате, који најодлучније говоре за слободу човјечије воље. Друга главна душевна моћ, преко које се исказује наша свијест и самосвијест, јесте савјест — моћ, којом човјек као моралао слободан створ разликује добро од зла и нрима ту разлику као норму за свој живот. Савјест нам непосредно говори, да имамо дугпу, јер нас она упућује, да дужности према својој души, и ако би то било на гатету тијела, испуњавамо. ТЈ1пс1 дефинира савјест као „свијест о дужностима" 4 ). Дакле и свијест је по преимућству душевна моћ, јер она води човјека у област морала, у област слободе, а особито је важна та моћ стога, што она одређује, шта ће ући у садржај човјечије душе каква ће она бити, јер у развићу своме (разумијевамо нормалне људе) душа се свагда придржава савјести. " / ') Н. КШег: „ТЈпа^егћНсћкеН" отр. 126. 2 ) ,ЛЛе Еогш иш1 <1 је Веи-е^ипјг.ч^енеЈге <1ев беЈкЈев" отр. 130. 8 ) С1. (». Ке11; ..1)10 ТЈш^егћКсћкеН Мег тепзсћНсћеп 8ее1е" стр. 22. 4 ) Уираво свијест „да нешто треба да учинимо" ((1а8 Ве\уи884зет <1ез 8о11епз) „ 1^.е11) ип<1 8ее1е" стр. 422.