Istočnik

Бр. 18

ИСТОЧНИК

Стр. 423

нови поредак ствари потврдио је 28. канон тога сабора. У њему се свечано потврђују духовне привилегије Новога Рима са том мотивацијом, да град, у коме столује и цар и сенат, па према томе иста права има као и Стари Рим, мора и у црквеном погледу уздигнут и послије онога града (Рима) други по реду бити. Протесте папских легата дадоше комесари уљудно завести у протокол, а непосредно за тим потврди сабор свечане привилегије Новога Рима. Са ванредиом истрајношћу преко 700 година не напушташе Рим свога протеста, а Грци опет с толиком истом тврдоглавошћу не обазираху се на њ 1 ). Но Лав Велики у препирци гдје пориче Цариграду горе назначено право, уводи један нов и важни црквено правни елеменат. Он потпуно одбацује већ утврђено схваћање на Истоку, по коме се црквени ранг једнога града равна према њоговом грађанском положају, истичући: аНа 1атеп га (ло ез<; гегит 8аеси1апиш, аНа сИујпагит 2 ). Мишљење ово својом конвеквенцијом довело је до уклоњења државног врховног надзора и до потпуне слободе цркве, зашто — бар за тај мах — Исток апсолутно није имао смисла. Но тврдња Лава, да само она црква има право на виши јерархијски ранг, коју је основао један од апостола в ), изазвала је у Цариграду непријатан утисак. И Рим и Александрија и Антиохија хвалили се својим апостолским поријеклом, а Византија не. Али и у том погледу знало се испомоћи. Од VI. вијека показивали се наиме списи до тада непозатога еветитеља Доротеја, који доказиваху, да је цркву у Византији засновао старији брат првоапостола Петра, Андрија. Апостолски фундаменат за другу столицу био је нађен, а Рим изигран. Истинитост ове легенде о Апдрији сматра се у Фанару још и данас толико као догма, да нико не смије, да такне ову светињу вјеровања и ако је у дубини душе увјерен о неистиности ове скаске, интересне ради њене тенденције. Халкедон означава дакле сјајну побједу царске црквене политике. (Наставиће се1.

Дописи. Са пута Његова Високопреосвештенства АЕ. Митрополита Бањалучко-бихаћког г. Евгенија, приликом каноничке посјете протопрезвитерата дервентског. Дервента, 9. августа 1901. Варош Дервента, која већ толико година у својој средини није видјела свога архпшхетира, била је јако одушевљена, а исто тако и њена околина, која је сазнала, да ће бар 24 сата боравити у њој њен владика, високопреосвештени МитроТек је латерански синод од 1215. иод Иноћентијем Ш. иослије крсташког освотеља Цариграда прианао свечано новом латинском патријарху други ранг непосредно послије Старога Рима. а ) 1.ео ер. 104 п. 3 Маш1 6, 191. 3 ) N011 (Зе8Ј^пе1пг (Апа1оНм) ге^Јит сЈУ11а1ет, ^иат аро84о]1сат поп ро1ев4 &сеге №(1ет. 1«о ер. 104 п. 3 Мап51 6, 191.