Istočnik

ћр. 1б

шем искуству, постоји и преко граница искуства". *) Зар не чине тако исто и метафизичари ? И метафизика закључује са познатога на непознато, са специјаднога на опће. А да она није само пуста спекулација у науци, рекли смо већ, јер без ње не можемо бити ни у области емпирије. Ми своје појмове тумачимо вишим појмовима и морамо непрестано горе ићи до највишег појма, иначе ће нам средњи појмови, средње категорије, бити непојмљиве. Материјализам се хвали, да је Дарвин задао метафизици смртни ударац. Но то је само пусга хвала. Кад би се метафизика елиминирала, не бисмо далеко отишли с науком; брзо би ударила руда у бријег, јер баш у природним наукама, које материјализам узима под свој монопол, метафизички, трансцендентални појмови и такви, који се на вјеру примају (разне хипотезе), јесу најчешћи. Кад бисмо само ономе признавали фактичност, што впдимо и што разумијемо, пола свијета морало би нестати, или као што М. Меуег довикује С. Уо§1-у, који каже, да је могуће само оно, гато је он искусио: „Све је немох^уће, што ти нијеси искусио, а кад искусиш, онда од немогућности постаје могућност." 2 ) Кад би смо се задовољавали са самим појавама, тада иам не би требало метафизике. Али чим почнемо појавама тражити узрок и узрок том узроку, а то је својствено сваком човјеку у сваком раду, морамо се дотаћи таквих појмова, који не потпадају под опит, дакле метафизичких. И сами апстрактни појмови: пријатељство, вјера, страх, радост, јесу појмови метафизички, неки мање, неки више натчулни, а у пошл>едњој инстанцији такви су сви појмови сами по себи. Особито у области оваквог питања, као што је бесмртност душина, мора се метафизици дати потпуна слобода. И заиста филозофија је при свим нападајима задржала метафизику као своју грану, као средство за испитивање и усавршавање науке. Специјално у питању о бесмртности душе има у фалозофији један доказ, који се баш зове метафизички. С овим питањем је у најтјешњој свези друго питање: да ли душа у опће може постојати без тијела. Ако у земаљском животу душином наиђемо на такве појаве, које саме собом искључују могућност њеног даљег живота, као што је случај, на пр. код тијела, онда би била бесмислица и говорити о душиној бесмртности. Весмислица би била и онда, кад бисмо узели да тијело ускрсава и сједињује се с душом ради тога, да би она могла и надаље живјети.

„УоИезип^еп" стр. 501. а ) „Бхе Гог1с1аиег пасћ <1ет Тос1е и стр 67.