Istočnik

Бр. 23

ИСТОЧНИК

Стр. 543

Тим смо готови са доказима за душину бесмртност. Ти нам докази разгањају сваку сумњу у погдеду тога питања Да би нам цијела ствар била прегледнија, свешћемо укратко све доказе уједно, да нам још боље упадне у очи њихова међусобна свеза. Онтолошки доказ полазећи са становишта, да је душа биће, да постоји, закључује да се биће не може уништити, јер тада оио не би било више биће, а већ тај факт, што имамо појам о бесмртности, увјерава нас, да је душа заиста бесмртна. Шега потврђује метафизички доказ, који разгледајући биће и својства душина, тврди, да се душа као биће једноставно не може дијелити, дакле не подлежи смрти, која је или потпуно уништење, коме супстанције не подлеже или распадање неког бића у његове саставне дијелове. Попгго душа нема саставних дијелова, не може се ни распасти. Пошто је она духовно биће, т. ј. живо, разумно, слободно, то она по телеологаком доказу мора имати вишу сврху, него што је имају чисто материјалиа бића. Зато што она не може постићи своју сврху на земљи, мора јој се пружити прилика, да је у вјечности постигне. Економски нас доказ учи, да ни једна тековина у природи не може пропасти, па да тако не може нестати ни човјечијег напретка, већ да он мора у б_удућем животу уживати његове плодове. Морални нас доказ утврђује у вјери у бесмртност тим, гато нам износи пред очи, да се свако људеко дјело мора достојно по заслузи својој наградити. Како награда на земљи није пропорционална са дјелима, пракда Божија мора судити човјеку потпуно, а то тек у вјечности Јочекујемо. Најпослије историјски доказ, признајући оправданим увјерење цијелога човјечаиства и слутњу његову у бесмртност тврди, да тај глас човјечанства не може бити лажан, већ да ће се та слутња човјечија занста и испунити. Доста је, да бацимо само летимичан поглед на доказе за душину бесмртност, па да нам упадне у очи ве.лика сличност изиеђу њих и доказа за Вожије биће. Онтолошки и морални доказ је п. пр скоро на длаку једнак овдје и тамо. Та сличност нам пак свједочи да су докази за бесмртност душе заиста логични и истинити, јер сличност једних и других доказа почива на сличиости између Бога и човјечје душе. Душа је човјечја најближа Богу од свих створова; она је по природи својој као биће једноставно, духовно, слободно, разумно и бесмртпо, образ Божије природе; она је у малом оно, што је Бог у великом, јер она у малом има она иста својства, која Богу као апсолутном бићу припадају у апсолутном смислу. Природно је, да ће и доказни пут за једно и друго биће бити у многом сличан.