Istočnik

Бр. 1. и 2.

источник

Стр. 27

да у Његово име праштају и задрже гријехе (Јов. XX. 22. 23.), и напошљетку послао их је у свијет говорећи: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Оветога Духа, учећи их да све држе, што сам вам заповједио. И ја ћу бити свама док је свијета и вијека (Мат. ХХУ1П. 19. 20); ко вас слуша, Мене слуша, а ко се вас одмеће, Мене се одмеће и Оног, ко ме посла!" Отворимо љубазни моји књигу повјести цркве Христове, да видимо како су се свети апостоли овој заповиједи Пастиреначелника одазвали. Повијест ће нас научити и обавијестити, да су ти свети мужеви у све крајеве тада познатога свијета доспјели, да су ријеч Божију свуда неуморно и одважно проповиједали, хришћанске ошнтине оснивали и пастире и учитеље духовне постављали, са којима су полажући руке на њих подијелили добивену божанствену благодат Светога Духа. Дознаћемо из повјеснице, да су ти архипастири и учитељи, који су од светих апостола изабрани и посвећени били, примљену божанствену благодат у току времена другим достојним избраним сасудима божијим повјеравали, ови пак временом опет другима . . . све до данашњега дана непрекидно, тако, да на сваком правилно посвећеном архипастиру матере цркве почива иста она благодат, коју су апостоли од самога Господа и Духа Светога примили. У прва времена цркве Христове — вели нам даље повјесница — свака је црква имала свога засебнога епископа. Но када је ријеч божија, као небеско сјеме почело обилатијега плода доносити, када је под сунцем јеван^еља почео сазријевати плод у винограду Господњем : показала се потреба, да се мудријем надзорницима винограда додијеле вриједни и искусни помоћници-радници, који ће виноград у име До маћина, а по упуствима надзорника обрађивати. Када је дошло то вријеме, тада су епископи, као законити и једини прејемници свих апостолских власти и дужности, по напутку Духа Светога сходним нашли, да у она мјеста, камо сами нијесу могли доспјети, одреде пастире и учитеље, људе у вјери и богоугодном животу опробане, да у мјесто њих пасу стадо Христово и бескрвне жртве приносе за њ. Ти помоћници епископа, ти вриједни и искусни, а скромни и безимени радници винограда Господњег, ти, у вјери и знању, у чистоти и побожности опробани мужеви, јесу презвитери, свештеници. Они су по учењу матере цркве посвећени помоћници, који дају одговора и рачуна црквеним надзорницима, епископима, у чије име и по чијем овлаштењу служе и раде на спасењу повјеренога им стада. Посредно, преко архијереја, и они су учасници извјеснога дијела божанствене благодати која је апостолима повјерена те и они имају власт