Istočnik

Бр 3.

ИСТОЧНИК

Стр. 09

Кратак преглед црквено-школског и просвјетног ткивота. У овоземној цркви. Лична вијест. У току прошлијех дана повратило ее Његово Високоиреосвећенство Господин ЛЕ. и Митроподит Николај са дужега пута у своју резиденцију у (Јарајево. Његово Високопреосвећенство пробавило је петнаест днна у монархији. Митрополија Карловачка. Сазив Синода и Сабора Како из Еудимпеште јављају ЕЕ>. Светост патрпјарх српски и митрополит Карловачки Георгије Бранковић поднио је пријаву ради сазива Архијерејског Оинода за 21 април т. г., а народно-црквеног (Јабора за 26. мај т. г, Православни у Кини. Епископска столица у Пекингу. Руска мисија намјерава у току ове године да за Мивџурију оснује епископску столицу у Пекингу. Подједно ћз у једном од градова манџурских основати и манастир. На зидање тога манастира већ је одређ^но пз црквених фондова 50 000 рубаља. Зд епископа пак у Пекингу доћи ће по свој прилици архимандрит Инокентије , предстојнпк пекиншке мисије. На западу. 25. годишњица папе Лава XIII. Дана 7. т. мј. наврпшло се -равно двадесет и четири године, како је на папски пријесто изабран Лав XIII.

КњиЉевне би/вешке. — У Мостару књвжарница Нахера и Ки ића довршиће у штампарији својој за кратко вријеме друго попуњено и знатно проширено издање Православног црквеног трава од епископа дадматинског Др. Никодима Милаша. Дјело ће изнијети 50 штампаних табака на лијепој, глаткој хартији, а у формату као и прво издање. Цијена је дјелу: броширано 12 круна, у платненом повезу 14 круна, а у дивотном повезу са кожним леђима и златном израдом 16 круна. Иста књпжарница издаје даље Православно калуђсрство са додатком Хиландарског устава. Биће у истом формату као и Право^ а износиће 5 табака. Цијена 1 кр. 20 хел. Такође се штампа у штампарији исте књижарнице и Зборник молшиава за православне Српкиње, кога је приредио еп. задареки Др. Н. Милаш. Зборник ће битн штампан на врло лијепој глаткој хартији, са укусном техничком израдом, украшеном умјетничкн израђеним иконицама по строго православном типу. — У Лајпцигу је прошле године изашло дјело о бл. Јерониму, које је написао Грицмахер (НЈегопутиз. Еше Бш^гарћЈесће 81и<1је 2иг аћеп Кп'сћеп^е8сћ1сћ(;е). Писац се стара да утврди поједина дата за бпографију Јеронима, роћенога Далматннца. Бл. Јероним игра знатну улогу и у историји словенске фалологије, пошто се све до па освитку XIX. вијека држало, да ј словенско писмо глагољица његов изум. Данас се пак поуздано знаде, да је глагољгца много познији изум слов апостола св. Ћирила, прекројен по грчком курзнвном писму. Но прави значај Јеронимов поглавито је у томе, што је он током IV. вијека упознао западни свијет са плодовима грчке богословије, јер је јеврејски и грчки знао толико, како ријетко који латински црквени отац.