Istočnik

Кр. 4.

источник

Стр. 8о

човјек? Није. Он има очи, али не може да види; он има уши, али не може да чује; има уста, али не може да говори; има руке ; али не може да их покреће; има ноге, али не може да иде. Једном ријечју, он има све, што има жив човјек, па ипак он није човјек, јер је мртав. Тако је и онај човјек, што га је Бог од земље начинио, био мртав. Требало га је оживјети. И Бог га је оживјео тако, што је у то мртво тијело удахнуо дугиу. И сад на једном очи његове прогледаше, руке и ноге почеше се мицати, уста ночеше проговарати, он постаде жив, као што смо и ми сви живи, јер је могао ићи, радити, говорити, мислити и осјећати. А ве би могао оживјети, да му није Бог душу уздахнуо. Без душе не може наше тијело живјети. Кад душа изађе из тијела, тијело умире и меће се у гриб. Шта је Бог узео кад је хтио да начини човјека? . . . Је ли тај човјек био жив? . . . Шта му је Бог удахнуо ? . . . Да му није удахнуо душу, да ли би могао живјети? . . . Да ли бисмо ми могли живјети без душе? . . . Шта бива с тијелом клд душа дзађе из њега? . . . Како се звао први човјек? . . . (О. из уџбеника 1 ) Шта значи Адам?. . . Зашто је назван ирви човјек звмљом ? . . . Сад ми реци шта је најприје Бог од земље начинио? . . . Шта је у то тијело удахнуо? . , . Из колико се дакле, дијелова Адам састајао ? . .. Из колико се дијелова оваки човјек састоји? . . . Који су то дијелови? . . . Сви се људи састоје из тијела и дцше. Али пазите! Душа је много иретежнија и савршепија од гаијела. Зашто? Еад, вам на то питање одговорим, дознаћете и оно да је човјек заиста сличан Богу. А то је врло важно и потребно да знате. Зато пажљиво слушајте и памтите што вам говорим. Ако човјек иде без топла одијела или без обуће по хладноћи, по снијегу, за час се може расхладити и разбољети. Њеки дијелови тијела н. пр. плућа назебу, човјек падне у постељу, болује неко вријеме, па, ако му лијека нема, и умрије и сахрањује се у гробље. Али да ли и душа иде са тијелом у гробље? Не. Душа се човјечја не може ни расхладити, ни умријети, ни у гробље сахранити, она је — бесмршна. Зато и кажемо, да је душа човјечја претежнија и савршенија од тијела, што је бесмртна. Зашто кажемо, да је душа претежнија...? Каква је дугпа човјечја?... ТПта не може душа, кад је бесмртна? . . . Кад то знамо лако ћемо увидјети да је човјек сличан Богу, Како смо назвали Бога зато, што није створен и што нема ни почетка ни свршетка? . . . Али пазите! Кад нема свршетка, то значи: да неће ни он иикада умријети, или да је Он бесмртаи. Какав је Бог зат«, што нема свршетка? . . . Каква је душа човјекова? . . . Па кад је душа човјекова бесмртна, и кад је Вог, или да кажемо, душа Божја бесмртна, коме је човјек сличан? . . . Зашто је човјек сличан Богу? . . . *) Јов, ПешровиК , Приповијетке ив отарога завјета (Загреб, 1899.) стр 7.