Istočnik

ДУХОВНИ лист

ЗА ЦРКВЕНО-ИРОСВЈЕТНЕ Г10ТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕПХТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XVI. Сарајево, 30. новембра 1902. Бр. 22.

ВЛАСБИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВД СРПСКО ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕЈИ. УРЕДНИК: еинђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богоеловије. Из тумачеша св. Писма. Чудо на гадаринској обали галилејског мора. (Мат. УП1. 28—34; Марко V. 1—20; Лука УШ. 26—ЗУ.) — К. СилБченковЂ. — Превео Александар Живановић. (Оеијек.) ! Свршетак.] На тај начпн Матеј у прком дпјелу дотичног казивања узима нешто из догађаја у капернаумској синагози и то оно, што му се чипи да је најважније ва јеванђеоско казивање, допуњавајући и битно карактеришући одношај нечпстих духова према Христу. Али је у свему другом потпуно сагласан са Марком и Луком, то је зато, што и он даље има у виду само догађај на гадаринској обали, као најтипичнији. Као што је познато, јев. Матеј је писао евоје јеванђеље у првом реду за хришћане из Јевреја, — а „јудејски заклињачи злих духова (егзорцисте) обично су остављали у соби, гдје су духа изгањали, е,уд с водом, или други какав предмет, који је демон излазећи преваљивао". 1 ) Зато се јев. Матеју чудесни догађај у предјелу гадаринском и чинио особито важним међу сличним догађајима: ондје је од обичие процедуре при изгањању злих духова посгао тако необичав, грандиоваи догађај, — погибао у мору великога крда. — Иеторија чуда у ка') ОоЛе1, Сотш. 2и с1. Еуап^. Л. Бисаб, стр. 215.