Istočnik

Бр. 24,

ИСТОЧНИК

Стр. 575

или се задовољити оним, што имаш? дању и ноћу пребројавати гадне добитке и силом изну^ене камате, или се насла^ивати дарежљивошћу и љубављу према ближњима? Шта је теже, вријеђати све, или увријеђенима помагати? патити и мучити се страшћу среброљубља, или бити слободан од њезиних паклених уза? плести замке другима и варати их, или трговати с другима часно и поштено? бунити се противу власти, или живити спокојно и у миру? отимати туђи иметак. или давати и поклањати од свога? мешати се у туђа зла дјела и неваљалства, или се од њих далеко држати?" 1 ) Радост и лакоћа испуњавања закона бијаху знани и старозавјетном човјеку, што се особито истиче у Псалму 118, гдје се вели •' ,.да није закон твој био утјеха моја, иогинуо бих у невољи својој. Заиовијесши твојих не Лу зиборавити до вијека, јер ме њима оживљаваш. Како љубим закон твоЈ! Вас дан мислим о њему. Присвојих откривења твоја за вас вијек; јер су радост срцу мојему " (92. 93 97. 111 ст.). Сладост је закона за Хришћанина, који љуби Христа, тако силна и тако велика. да он заборављајући све грчине и тегакоће његове, кличе: „ако је радости у свијету, то ће чисто срце њоме истински овладати. И ако је гдјегод туге и жалости, за све то прије знаде зла савјест" 2 ). Озарен љубављу спрам Христа, прави Хриптћанин не задовољава се само испуњавањем прописа законских, но на основу овога закона ствара себп нове, теже дужиости и испуњава их и врши лако и радосно Такво је калуђерство, које се одрекло сваких радости породичних сваких сласти свјетских и блага, па и саме своје воље и слободе. Такво је мисионарство, које се удаљило од породице и родбине, а изложило сваким јадима, биједама и невољама, па и опасностима. Таква је и служба болничарки, које се одрекоше сваких животних удобности, те притичу свугДје, гдје човјечје помоћи треба, и у болницама и пољима бојним, гдје, не пазећи на опасност и по свој сопствени живот, хитају да невољнику пруже и помоћи тијелу и утјехе души невољника. Ријеч хвале, ријеч благодарности из уста болникова, ријеч Сина Човјечјега: „ви Ме иосјетисте и — за таква је лица највећа хвала и сва утјеха овога свијета. Пређимо лаким летом још једном преко свега! У Јеванђељу и апостолским посланицама не ријетко сретамо се са напомјенама и упутствима нравственог карактера. Но ове напомјене и упутства су не толико претписи за испуњење, колико управо ука-

*) Св. Исид. Пелус1ота. Писбмо УрстенуФ1ш чтецу. Христ. Чт. 1826. г. XXIV. 294. 2 ) 0омБ1 Кемдшскаго : „О подражанш Христу". Спб. Стр. 65.