Istočnik

— 24 —

Вепоштењем; мјеето да буде заиста син Божји, он пречес.то окреће лице од Оца свога. Та наЈбоље ћемо видјети себе у својим дЈелима, у своЈОЈ души! Какву ћемо слику видЈети, кад завиримо у душу своЈу ? — Саму пустош, а на тој ' пустоши овдје ондје, па баш и подоста, стрши коров. А човјек је вриједни вртар, који не да, да се таЈ коров у његовоЈ души утамани, већ га шегује као наЈљепше цвиЈеће, залиЈева га страшћу својом као наЈљепшн душин украс. НиЈе ли тако? —- На први поглед као да и није Али погледаЈмо се мало дубље, мало искрениЈе, нећемо ли се наћи слични оном тврдици, што криЈ - е од свиЈета своЈе драгоцЈености ? Тако зна и грЈешни човЈек да прикрије у себи тај свој душевни коров, као неку своју драгоцЈеност. Ми смо споља доста у^лађени гнамо се и пристојоо у бољем друштву понашати, знамо донекле бити Један другом и предусретљиви, знамо и осудити туђ гриЈех. Али сва ]е та наша доброта извЈештачена. И у тој вЈештини смо тако далеко дотЈерали, да Је ријетко наћи човЈека, да му у лице можеш рећи грЈешник си! А тако исто је риЈедак и онаЈ, који ће рећи: грЈешан сам! Варамо сами себе! Ако кажемо да гриЈеха, шмамо, варамо себе и нема истине у нама (I. Јов. 1, 8). Нећу претЈерати, ако кажем — та и други су то приЈ*е мене казали — да ми већпном служимо Богу само спољапшошћу својом, а унутрашношћу, душом својом, служимо гриЈеху Да вам но навађнм много потврда за то, ево вам само Једпе Ми знамо, да смо ближн.и Једни другима, да треба да се радуЈемо напретку свога ближњега, да треба да га п сами помажемо. А погледаЈмо само, како Је свијот злурад чим се Један од нас мало отме сиротињи! И ако немаш никакке користи од тога, радуЈеш се, кад се кола твог ближњега у блато увале, па злурад велиш- хе, иде и њему црпи петак! Тако Је та злурадост у нама укорЈењена, да ск >ро морамо помислити, да Је то у природи нашој Но немоЈмо се тијем тјешити! Није то у нашоЈ природи, већ смо сами себе тако васпитали — гриЈехом својим Смије ли човјек, а особито сми)е ли хришћанпн такав бити ? —• Гле, како те свЈетски судиЈа вуче па одговорност, ако учпнпгп што против закона! А неће лп наЈправедниЈи СудиЈа позвати на много страшнији суд пријеступника Шегова закона? — Нијесу наша дјела тек тако пролазна, да не осгављају нпкаква трага за собом, већ ћемо за сваки свој чин моратп одговарати оном Судији, кога не можемо ни преварити, ни подмитити. Та за сваку иразну риЈеч, коју рекну људи, одговараЛе у дан страгинога суда! (Мат. 12 36).