Istočnik

— 26 —

Ни отац, ни брат, ии друг, пи анђео пеће бити у стању ни најмање помоћи пружити грЈешнику — несрећнику „ Тамо Ле битаи — каже пам дапашња јутрењска пЈесма — зп)едно кнез и вој>а, сироти и богати душо мо]а; пити отац што може, нити мати иомаже, нити тамо има брата, да те избави од те осуде и (Канон, песма 6.). Све ће ућутати п погрузитн се пред вЈ*ечпом правдом, Јер то ће бити — страшни суд Ј Све ће дрхтати од оне страшне осуде: Идигае од Мене ироклети у огањ вјечни .! Запитаћеш се, хришћанине је ли то могуће, да ће те страгаие риЈечи пзговорити она иста уста, коЈа су на земљи проповпједала онолику кротост, онолику љубав, оиолико милосрђе; она иста уста, коЈ*а су изговорила онако тронуту, онако пуну љубави бесједу на растанку Својим ученицима? Но ОааЈ, који се на земл>и у јаслима Јавио, ј *авиће се у пошљедњи дан у свој слави Својој , ОнаЈ Кој*и је на земљп страдао, судиће суд страшан, али праведан, а они, које Ј*е Он учио, да буду милостиви, кротки, мирољубиви, праведни, а ниЈесу Га послушали, већ мЈесто милости диЈелили немилост, мЈ *есто правде неправду, мЈесто кротостп обијест, који су зава]јали мјесто да су мирили^ — ти ће се као јањци умирити, па са пуно кротости у своју одбрану запптати СудиЈу: Госаоде! Та кад смо Те видјели гладна или жедпа?! Но та ће кротост доцне доћи! Сад ти буди кротак, хрншћанине; сад покажи, да си заиста ученпк Онога, Који је рекао, да ће свијет ио том иознати Његове ученг/ке, ако имаЈу љубави Један ирема другом (Јов. 13, 35); сад ти гледаЈ* на своЈа ДЈела, док још није доцкан, Јер ти сад Вог ј'ош говори. покаЈ се! ■— а онда ће ти рећи одговарај! Бог је истина милостив, али ми не смијемо у себичности својој мислити само на Шегову милост и уздати се, да ће Он и без вашег покајања загладити гриЈехе наше, већ морамо знати, да Је и праведап, па да мора гриЈех казнити, а врлину наградити. Па кад знамо, да Ј*е Бог праведан, смиЈемо ли се тужити на Њега, да ће бити строг у том суду с нама? Како бисте ви поступали са оним човјеком, којем сте дали кућу своју, да у њој стануЈе, да Је држи у реду, а он вам је преда нечисту, раскопану ? Бисмо ли ми били строгп ? — А зар Бог да не казни нас, ако Му ми ЕБегову свпЈину, душу нашу, коју Је у нас удухнуо, не повратимо свијетлу и чисту, већ гриЈехом окаљану?! Сваки Је човјек одговоран за своја дЈела, а особито хришћанин. Хришћанин Је као онаЈ пристав, онаЈ управитељ, ком Је домаћин предао све своЈе имање, да управља њим, поклонио му безгранично повЈ *ерење, дао му све што му треба, да може оправдати повјерење свога господара. Тако Је и хришћанин добио већу мнлост од Бога него други људи,