Istočnik

49. СОк^кш^ Нд0лнлил'ћ и гллголл РЛККУ, Тк.1 еси (гкИГК БожТи, ТУ еси ЈЛ^арк крдилект*. 50. СЗк^кш^ ^ис^сТк и рече е<м8: здне р 'к ; 1 (т1 ти, гакш кид'к\* г к та иод г к сл\ококниценЈ, к^крВеши: вшлкша си\ г к огзриши. 51. И гллгола ел»8: а/иинв, <шинћ глаголм калгтч, Жссл^к оузрите нево №КЕрСТО И <ИТМК1 ЕожТА К0С^0ДА1ЦК1А и нисходаш , к 1 л \ над^к Окшд челок'кЧЈСКЛГО. 49. Одговори Натанаило и рече Му: Рави! ти си Син Божји, ти си Цар Израиљев! 50. Одговори Исус и рече му: што ти казах, да те видјех под смоквом, зато вјерујеш; видјећегп више од овога. 51. И рече му: заиста,заиста вам кажем: одселе ћете видјети небо отворено и ан^еле Божје гдје се пењу и силазе над Сина човјечјега. VI. 0 усвајању и чувању хришћанске религије. (Ексхорта). Стари народи осим Јудејаца нијесу имали праве религије. Али никад није било народа без религије. Човјечји дух већ од природе своје тражи и претпоставља неко више биће и тако је о њему увјерен ма да га и не види, да му заиста приноси онакав култ, какав и приличи само вишем од човјека бићу. То је најјаснија потврда, да човјек не може бити без религије. Од колијевке своје човјечанство се бави религиозном мишљу и та је мисао, кад је право била схваћена, будила човјечанство и одржавала га у његову достојанству, ма да је она често криво схнаћена била узроком и великих трзавица и великих трвења и ме^у народима и међу појединцима. Хришћанска је вјера од старина реформирала човјечанство проповиједајући здраве мисли, узвишене догмате и најчистији морал, као што га и данас реформира рјешавајући сва питања, која се тичу душевног п друштвеног живота људскога, темељно и тачно. Има истина и у хришћанскЈЈ историји појава, које не можемо ничим оправдати, н. пр. инквизиција, тридесетгодигпњи рат и т. д., но те појаве нијесу никле на здравом црквеном темељу, већ на криво схваћеном хришћанству, на вјерском фанатизму, у оскудици љубави. С радошћу можемо тврдити, да је православно хришћанство увијек далеко било од таквих заблуда. Кад је и та најсавршенија религија, хришћанство, могла да криво схваћена — унесе међу људе раздор и мач, колико су томе ближе биле тек остале религије, које се не темеље на истинитој ријечи Божјој, већ на погрјешној религиозној мисли! Иа при свем том, ма да је човјечанство ради религиозних мисли и вјерских зађевица морало