Istočnik

Стр. 166

источник

Бр. 10. п 11.

дверима пред народом, а остали Архијереји у св олтару у знак одсадањег браства духовног. По том сви свештеници редом приступаху новопосвећеном Мптрополиту и целпваше му св. десницу, а он онда стаде уз часву трапезу и учествовао је даље као Архијереј у служењу св. литургије. Заиста свечава бјеше литургија! Пред олтаром видиш низ првбсвзштеника, свештеника и ђакона, а са кора чујеш складне звуке ненадмашивих православних мелодија, које извађаху ђаци српске осн. школе и гимназисте иод вјештом унравом сриског учитеља Николе Алинчића. 11о свршеној литургији заступник Патријархов внреосв. Николај, импонујућим држањем, стојећи на амвону, предао је владичански жезал новом Митрополиту Зимоњићу уз значајан, поучан и патриотичан говор, који је и на слављеника и на све присутне дубока утиска учинио, а који је отпрнлике гласио овако: »Високонреосвештени љубазни брате! Овлаштени од Његове Светости васељенског патријарха Јоакима и Његова светог Синода, произвелисмо и рукопбложили Смјерност твоју за Митрополита Богом чуване Митрополије Захумско-херцеговачке, призвавши на те благодат свеосвећујућег и све свршавајућег Духа светог 1 . Чином архијерејског руконоложења Свога иримио си ти од Бога дар (II. Тим. I. 6), који ће да оживљава, развија п оплођава природне силе твоје; дар, који је кадар преносити животворну силу своју и на друге одабранике, угоднике и службепике божије. Даром овим служићеш се ти вазда, кад ти год од потребе буде, да свијетлошћу јеванђеоском просвјештена ума твога сазнаш све, што је истинито, нраведно и за душе вјерних твојих спасоносно, како би се одржала, утврдила и процвјетала нстинита начела цркве и спасоносне науке њезине. Само даром овим, загријаним молитвама вјере, распламћенпм узвишеним примјерима врлина хришћанских, црпаним из славне прошлости цркве наше, кадри смо ми епископи да очувамо, уздржимо и иотоњим нашљедницима својим у аманет предамо: једномишљеност у истинама вјере, једнодушност у духовнпм савјетима својим, сталност и непоколебивост у чувању догмата, нравила и установа свете цркве наше, да будемо праве вође вјерних својих на путевима спасења њихова и свога. Господе Исусе Христе, велики архијереју прошавши небеса! Дај, да се пикад не угаси у нама животворни пламен огња тога небеснога, што смо га у светом рукоположењу примили, нека не оступи од нас и не пане у тајанствену дубину, из које се не би могае излијевати на нас ни на душу нашу нити помагати нам, да вршимо ма и обичне дужности хришћанске, а камо ли силне обвезе архипастирске. Уз ову кратку прииомену, што произлази из дужности наше и љубавн нрема теби, високопреосвештени и мили брате, честитамо ти получено данас свето архијерејство, које су ти намјенили и преко наше Смјерности предали носиоци највише црквене и државне власти, као одабрана оруђа благог промисла божијег, за непоколебиву вјерност и оданост твоју и за особита својства духа и срца твога. Нека оно буде на славу Бога великога, на корист и дику свете цркве наше, српском народу, — вјернима епархије твоје — на вјечиту душевну корист и славу. Тежак је, истина, и претежак високи позив твој, нун одговорности пред Богом и светом црквом Његовом, пред сопственом савјешћу и одабраном честитом паством твојом; али је уједно утјешан и славан. Из покрета добре и племените душе твоје осјетио сам, како ти ,је морало заиграти срце у грудима на глас свете