Istočnik

II С Т 0 ч п~и к

Бр. 19.

више као намјесник фунгирао. По рачунању астрономског института испоставља се да је:

године

14. Нисан пао:

15.

Нисан пао:

26.

суботу

недјељу

27.

сриједу

четвртак

28.

понедјељак

уторак

29.

недјељу

понедјељак

30.

иетак 6 априла

суботу

31.

уторак

сриједу

32.

понедјељак

уторак

33.

иешак 3 априла

суботу

34.

уторак

сриједу

35.

понедјељак

уторак

Другим ријечима: 14. Нисан десио се двапут — годнне 30. и 33. у иетак, а 15. Нисан није пао ниједном у штак. Отуда шљедује. 1. да је у Јевапђелисга Јована вијерно изнесен датум мјесеца: да наиме Христос није могао бити разапет 15. Нисана. 11 2. остаје нам да бирамо између 6. априла 30. године и 3. априла 33. године, у које је дане пао петак — дан распећа Христова. У овоме нам још припомажу и други хронолошки подаци у Јеванђелиста. На основу потпуно јаснога казивања јев. Луке, почетак рада Јована Крститеља пада на годину 28.—29., а Христос се јавио непосредно за Својим Нредтечом, те јавно учио само годину дана. Из овога се даде закључнти, да јев. Лука сматра за годину Распећа Христова годину 30. — По јев. Јовану, Јудеји су, при првој појави Христовој, напоменули Му о том, да је храм грађен 46. године (Јов. П. 20). Тако су они могли говоритп само у години или 27. или 28. Како је пак, по јев. Јовану, Христос јавно учно 2—3 године, то је јасно, да и он сматра за годину Распећа Христова Родину 30. Гледе пак године 33. нема никаквих података. «■ И тако с обзиром на јеванђелске податке, који се у свему подударају са астрономским рачунањем, може се као посве поуздано узети, да је 6. априла 30. године по заповијести Понција Пилата Псус Христос био разапет. Ово се пак десило у петак по подне, уочи саме јудејске Пасхе. Фактичност овога доказао је проф. Ахелис и другим истраживањима и рачунањем, а наиме тиме, што се гледе овога послужио и јеврејским рачунањем времена по мјесечним мјесецима, на осиову којега рачунања такође јасно излази, да се дан распећа Христова могао десити само 6. аирила 30. године. Број Језуита. „Хагос1пл- 1л'з1у" доносе о језутским редовима за годину 1903. ове податке. »Удружење Исуса Христа« дијели се на 5 асистенција и 25 провинција: 1. асистенцнја италијанска има 5 провинцнја п броји 1909 чланова; 2. њемачка асистенција са 6 провинција броји 4226 чланова; 3. француска асистенција са 4 провинције броји 3112 чланова; 4. шпанска са 5 провинција броји 3327 чланова; и 5. инглеска са 5 провинција броји 2657 чланова. Свега дакле Језуита има 15.231. Статнетнка свнјета. Интернационална статистика показује, да се број људства на свпјету у току задњих 70 годпна једва удвостручио. Јевропа, која на земаљском шару чини Ј / 4 људства, умножила се у току задњих 70 година са 85 процената. Русија се умножила са 150 процената, Њемачка са 88, Инглеска са 70.