Istočnik

Стр. 318

У том баш ђакон сврши многољествије Цару и Патријарху, на се окрену о.ггару, настављајући свечано миогољествије за Митронолита. Високопреосвештени, млади Архипастир, појави се иза овог нз олтара на царске двери. у богатом архијерејском орнату, благосиљајући на све стране народ, а свештенство из олтара запјева свечано; »Ис пола ети деспота!« У овим пошљедњим тренутцима многољествија, нојаве и благосиљан.а Архпјерејева, опом си.једом, здравом човјеку — крај пјевнице—дрхтала је брада; дјевојка до гвег плачући нетренимице гледала је у г. Митрополита, оне двије, каб бор високе н мрке жене, држале су рупце на очима, а средовијечна, блиједа жена гледала је растужено у Богородичину икону. — То је свита свуд у Срнству познате н чувене куће протопопа, војводе — јунака Богдана Зимоњића: Стеван, брат Митронолитов, ћерка Стеванова, двије удате сестре Митрополитове и супруга Стеванова, иста родица књагиње Милене. Послије свете литургије, н иза мале почивке, постављен је крај цркве ручак за неколико стотина особа, на ком је присуствовао и гатачки предстојник потлав. госп. Мурко и сав официрски кор из Автовца. За ручкомје впреосв. госп. Митрополит наздравио у здравље Његовог Величанства, поглав. г. предстојник дигао је красну здравицу госп. Митрополиту; Госп. Митрополит високој Влади и представницима њеним, нарочито пак, као врлом и опште омиљеном домаћину овог котара погл. госп. предстојнику Мурку; надзиратељ протопрезвитерата. госп. Вид Вишњевац поздравио је војску, а послије овог подужим говором впреосв. госп. Митрополит наздравља српском православном народу, захваливши се особито општини и свештенству ове парохије, који су са народом највиши труд уложили око подизања ове лијепе српске православне задужбине. На крају је била особито дирљива бесједа госп. Стевапа Б. Зимоњића, којом поздравља свог брата, впреосв. госп. Митрополита Петра. — Све ове здравице пропраћене су пригодним пјесмама, са многаја љета и услиши Господи, — а уз славље звона и пуцање прангија. Послије ручка је впреосв. госн. Митрополит прошао кроз свој добри народ, те посјетивши поједине'групе, са свима се за јуначко здравље питао, весео разгледао народна кола и весеље, што је у народу најљепши утисак и захвалу учинило. — Поздравивши се са народом и појединим представницима, впреосв. је за тим уз непрестане усклике »живио«, уз звоњење н пуцање револвера и прангија отишао са својом својтом пјешке у »Пусто поље«, у походе евојим врло остарјелим родитељима, да их одавде, кроз једно по сата хода, први пут посјети, као син — Митрополит. Сутра дан, у понедјељак, 6. октобра, у 1 г / 2 сат по подне госп. Митрополит се повратио од својих родитеља преко »Зборне гомиле« у Автовац, гдјеје у гостољубивом дому госп. Митра Говедарице учинио заједничку посјету Автовчанима. У пратњи гг. Митра Говедарице, Луке Ћуковића и свештеника Шпира Старовића, тачно у 2 сата, пошао је госп. Митрополит у Гацко, поздравивши се још једном са јуначким Самобором и Автовцем. У Гацку је Високопреосвештени учпнпо одмах посјете, поглав. госп. предстојнику Мурку и предсједнику срп. општине г. Ристи Билићу. Послпје посјета нровео је г. Митрополит у свом стану у подужем разговору са општином, мјесним парохом и осталим грађанима и парохијанима. -У 8 сати била је вечера, коју је осим општине, свештенства, виђенијнх грађана и омладине, почастно и г. предстојник са судцем, г. Ристом Божићем.