Istočnik

И С Т 0 ч н и к

Бр. и.

прав, или ви, који чините гријехе вапијући иа небо, или Ја. Без сумње не ви. Но у таком случају остало им је да учине оно исто, што је учинио Давид. Он је исто тако пролио невину крв Урија; "но он је знао, да није ради очишћења душе од крви довољна величанствена жртва. Кад би хтио жртве, — вапио је он ка Господу, — ја бих је пролио. За жртве иаљенице не мариш: жртва /е Богу дух скрушеп, * срце скрушено и ионишшено Бог не~&е одбацити (Пс. 50, 16 и 17). И гле, Давид, прије него је умилостивио Бога крзљу козијом и телећом, пада пред Господом с духом скрушеннм, горким сузама кајања за свој гријех и ненадајући се да ће га загладити само својим подвизима покајања, моли Господа, да би га он сам својом благодаћу опрао од безакоња и очистио од гријеха. Не моли се Давид само о том да његов гријех, покривен опроштењем, не би му урачунавао, већ , да у самом срцу његову не остане грјешне нечистоће: учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени. Мрачно и жалосно бјеше стање душе његове, пригушене страшном представом о проливеној крви. Но он се тјеши надом, да ће се то стање прекратити, чии само продре у његово нечисто срце благодат, која све чисти. Умиј ме и би&у бјељи од снијега. Оваку милост обећава Господ кроз пророка Исаију Јудејима, ако они, подражавајући Давиду у гријеху крвопролића, буду подражавали њему у искреној скрушености. Он ће тада својом благодаћу опрати с њихове савјести крваву пјегу и очишћена душа подсјећаће својом чистоћом на бијели снијег и убијељено платно. — Нозив на покајање, управљен пророком Јудејима, односи се и на хришћане, који су кривци у истим гријесима. Јер, на жалост, и међу хришћанима на^е се криваца у крви ближњега. То су они, који мрзе ближњега, јер сваки, који 'мрзи брата, по ријечима апостола, човјекоубијца је, —- они, који угњетавањем ближњих. тражећи од њих рада, који надмашује њихове силе, прекраћују њихов живот, — они, који гоне ближње погубијом по њих свађом и клеветом, — они, који убивају у њима духовни живот саблазном, својим штетним упливом воде их у погибељ. Може се рећи, да смо сви ми, а не само некоји, кривци у гријеху богоубијства, јер је за гријехе свију нас Господ пролио своју крв на крсту. — Оптерећени тако великим гријесима, призаајмо кривицу пред Господом, признајмода нећемо бити у стању одговарати на суду Бзегову. Нека је далеко од нас помисао да се препиремо с њим. Он је свагда праведан у ријечима својима и иобиједиИе, кад до$е на суд с нама. Ми само отешчавамо своју кривицу самооправдањем. Нарочито је оно неумјесно на исповиједи. Оправдање на суду исповиједи зависи од смјернога признања, да нијесмо у стању оправдати се пред Господом.